Poslednji pozdrav profesoru Stepanovu

Umro je Radivoj Stepanov.

Bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Po obrazovanju pravnik, po vokaciji sociolog politike. Napisao je dvadesetak udžbenika iz oblasti prava, sociologije i politike, objavio preko stotinu teorijskih radova u različitim stručnim časopisima. Univerzitetska karijera bila je njegova strast, kao i sam novosadski Univerzitet.

Dragomir Jankov: Novi udar na Vojvodinu

Izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu

Šta se želi sada provući za ove dve nedelje žege? Pre svega novi institut: pravo prvenstva zakupa, kojim treba zakonom omogućiti, odnosno legalizovati da se stranom investitoru, bez javnog poziva, konkurencije i odabira, direktnom pogodbom da u dugoročni zakup na 30 godina 30 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta u jednoj opštini. Naime, u svakoj lokalnoj samoupravi “ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup se umanjuje“ za navedenih 30 odsto. Investitor u svakoj može biti samo jedan. Odluku o “prihvatu” ponude donosi “Komisija” koju obrazuje nadležni ministar, formalnu odluku o zakupu donosi “u roku od pet dana” lokalna samouprava a ako ona to ne učini odluku donosi ministar. Ako u obrazloženju izmena zakona potražite odgovor, zašto npr. 30 a ne 15 odsto zemljišta, zašto na 30 a ne na 15 godina, zašto samo jedan investitor i dr. bićete iznenađeni. Za ovu odredbu – čl. 7, najvažniju u Zakonu, obrazloženje nije dato!

Prosperitet ili tavorenje ?

[…] Ekvilibristika na kojioj takva država opstaje je u permanentnom oduzimanju od produktivnih, preduzetnih, zarad održavanja u životu onih koji to nisu. Jedan od svežih poteza Vlade u tom pravcu je administativno prisajdinjenje uspešne “Elektrovojvodine” elektrodisribudiji Beograd koja posluje sa gubicima. Ako se produktivni kažnjavaju, a neproduktivni nagrađuju, onda je iluzorno očekivati razvoj preduzetničkog duha i pitati se zašto ga nema.

Da bi stvar bila još gora, ovakva centralizovana država koja je prigrabila sva sredstva i moć odlučivanja, svakodnevno nam pokazuje svoju izuzetnu administrativnu neefikasnost. Državna revizorska institucija je nedavno ukazala da “država već dvadeset godina nema evidenciju niti kontorolu … nad nekretninama u svom vlasništvu”. O kakvom haosu je reč, na komičan način pokazuje podatak da je “zgrada ministarstava u Nemanjinoj, u bazu podataka upisana 31 put, dok je … zgrada Ministarstva finansija upisana 11 puta” (Dnevnik 18.6.2015.). Nedavno je Srbija stradala od grada jer se nije znalo ko je nadležan za protivgradnu odbranu. […]

Povodom 70. godina od vojvođanske konstituante

U organizaciji Društva za istinu o narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji, Odbor za Vojvodinu, održan je Okrugli sto „Vojvodina u Srbiji“, 70 godina od odluke Skupštine izaslanika naroda Vojvodine o ulasku u sastav Federalne Srbije.

Uvodno izlaganje „Povodom 70. godina od vojvođanske konstituante, 30. i 31. jula 1945“, podneo je gospodin Dimitrije Boarov.
Ljubaznošću gospodine Boarova, ovo izlaganje prenosimo u celosti.

Dragomir Jankov: Ne navlačite nam ludačku košulju

Mi ovo ne možemo izmeniti, ali ne smemo sebi dopustiti da sami u Statut Vojvodine, kao njen najviši akt, ugradimo, politički i pravno legalizujemo odredbu da je AP Vojvodina osnovana Ustavom 2006. godine. Skupština Vojvodine čak nema ni pravo da to učini. Podsećam, na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. “ZA”“ Ustav je glasalo samo 43 odsto birača u Vojvodini (centralna Srbija 55 odsto). Građani Vojvodine nisu prihvatili Ustav Srbije iz 2006. To se ne sme zaboraviti. AP Vojvodina je obespravljena kao skoro nikad u istoriji. Ekonomski je upropaštena. Ali, nisu nam oduzeti ponos, samopoštovanje, svest o sopstvenom identitetu i pripadanju.

Dragomir Jankov: Ravna Gora u maniru indijskih serija

Konstrukcija scene sa ormanom i šrafcigerom poenta je ovog inserta. Uz sve prethodne prenaglašenosti, svodi Titov lik na karikaturu. Pri tome i maliciozno ukazuje na njegovo poreklo pripisujući mu da se nije oslobodio manira šegrta i metalskog radnika. Prvo je uzdignut da bi dublje bio srušen. U istoj epizodi bio je prikazan i Draža Mihailović, kao zabrinut, uviđavan i human. Karikaturalni prikaz Tita, pored obračuna sa njim samim, u funkciji je i da se lik njegovog istorijskog konkurenta, Draže, još više uveliča.

Trenutna stranica: 5 od ukupno 8 « Prva...34567...Poslednja »