Suočavanje s prošlošću: Hrtkovački sindrom – zločin bez kazne!

Za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine 20 godina između 2 Đurđevdana niko nije odgovarao! Reformisano pravosuđe i dalje ćuti. Država bi morala da osudi proterivanje i izvini se vojvođanskim hrvatima !

Vojvođanski klub (udruženje civilnog društva građanki i građana Vojvodine) očekuje da se više nikad neće ponoviti da ljudi samo zato što su druge nacije i vere primorani da se sele iz mesta, koje su odabrali za svoj zavičaj. Nacionalističko zlo i isključivost za vreme režima koji je bio na vlasti do 2000. godine, naneli su nam mnoge nevolje. Na ovim prostorima u “zemlji koja nije bila u ratu” pucalo se, pretilo, ratovalo, ubijalo… Nasilno je promenejena struktuta stanovništva, Mnoga vojvođanska mesta više nisu ista, kao pre ustoličenja Slobodana Miloševića na vlasti u Srbiji i delovanja memorandumske Srbije. Nema više starih komšija. Mnogima je jedini greh bio šro nisu “srbi” i “pravoslavci” i što su imali lepe kuće i stanove. Na njihovim mestima i u njihovim kućama su sad neki drugi ljudi, koji su takođe morali da “sklone” glave iz svog zavičaja iz sličnih nacionalističkih poriva. Ta mesta u Sremu odavno već nisu sa većinskim hrvatskim stanovništvom. Vojvođanski Hrvati bili su nedužna žrtva besmislene agresije i rata.

Podsećanje na ovaj šesti maj u Hrtkovcima, a svako mesto “ima neki svoj dan”, podsećanje je na odgovornost prethodnog režima. Potpirivani su nacionalna netrpeljivost i mržnja i vladalo je pravo ludilo. Bio je to svojevrstan pakao na zemlji! Ljudi u čijem je prisustvu to rađeno, nagrađivani su mestom potpredsednika Vlade i drugim visokim funkcijama. “Pravna” država Srbija nije štitila svoje građnke i građane (ptipadnike druge nacije i vere) , nemo su posmatrane nevolje i nadaće ljudi, koji su pod pritiskom i pretnjama bežali glavom bez obzira. Ali, nije bilo samo nemih posmatrača, bilo je i onih koji su digli svoj glas protiv zla koje nas je zadesilo. Nažalost, bili su usamljeni. bez zaštite države!

Danas, dvadeset godina nakon svi tih događanja moramo se upitati kakav je bio učinak onih koji su vladali našim sudbinama. Na svu sreću sve je završeno, ali ostaju traume, izgubljeni rođaci, prijatelji i komšije. Ostaje i opomena da se to nikome više nikada ne ponovi.

Na ovu dvadesetogodišnjicu “Hrtkovačkog sindroma” dvanaest godina posle dolaska demokratskih vlasti prilično toga se promenilo, ali inspiratori zla i njihovi izvršioci, kao i organizatori “humanog” preseljenja naroda nisu kažnjeni. U Srbiji se pred domaćim REFORMISANIM pravosuđem ne vodi ni jedan proces protiv onih koji su proterivali neistomišljenike i to samo zato što su druge vere i nacije. Podsećamo da akt proterivanaja zbog druge vere i nacije nikad ne zastareva. Godišnjica ove tragedije je prilika da se upitamo da li smo nakon dvadeset godina zreliji i odgovorniji kao društvo? Zašto se država Srbija nikada nije izvinila svojim bivšim državljanima koji su spašavajući život pobegli iz nje, kao i onim vojvođanskim hrvatima koji su ostali ovde, a nikad neće zaboraviti muke i patnje koje su pretrpeli zbog nacionalnog ludila? Izvinjenje za ove sramne događaje od strane države nikad nije došlo!.Srbija treba da stvori uslove za povratsk svojih bivših građana hrvatske nacionalnosti i da ih pozove, ako žele da se vrate. Vojvođanski klub insistira da se konačno pred istražnim i REFORMISANIM pravosudnim organima Srbije pokrene postupak protiv odgovornih za nasilno proterivanje ljudi po nacionalnoj i verskoj osnovi. Ne možemo biti zadovoljni činjenicom da se postupak vodi samo protiv jednog čoveka pred Haškim tribunalom, a u Srbiji se postupci ne vode, kao da se ništa nije dešavalo pre dvadeset godina. Srbija se sprema za pridruživanje evropskom društvu i mora se suočiti sa svim aspektima svoje ružne prošlosti. Jedan od njih je i proterivanje ljudi zbog različitog mišljenja, nacije ili vere. Zato je neophodno da Republički parlament Deklaracijom osudi proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine i izvini se svim građankama i građanima koji su pretrpeli torturu pre dvadest godina. To Evropa za sada ne traži od nas, ali to treba učiniti zbog nas samih. Ovo suočavanje je neophodno zbog nas samih građanki i građana Srbije i proglasiti dan sećanja na te ružne događaje.

Slučajno, ili ne, baš na dan kada su se u Hrtkovcima čitali spiskovi nepodobnih, građanke i građani Srbije na biralištima biraju svoju šestu Vladu od demokratskih promena i budućnost za naredne 4 godine. Valjalo bi se prisetiti i šta se sve dešavalo pre 20 godina i ko nam je sve činio zlo i ime “viših” nacionalnih ciljeva.

Predsednik Vojvođanskog kluba
Đorđe Subotić
Novi Sad, april 2012.godine.