Prof. dr. Jožef Salma (Szalma József): U čemu je nedostatak Ustava i kakav nam je realni i normativni Ustav potreban

Zadržaću se samo na položaju Vojvodine i na stepenu njene autonomije prema odredbama važećeg Ustava Republike Srbije.

U Evropi postoje različite vrste autonomija, koje su istorijski, kulturno i jezički uslovljene. Sa stanovišta normativne nadležnosti, postoje dve vrste, one, koje autonomiji daju zakonodavnu, sudsku i izvršnu nadležnost i one koje to ne daju. U većini su one autonomije, koje daju zakonodavnu nadležnost, a ne samo administrativnu. Tj. da se nadležnosti “daju” ne samo kao kao obaveze, a bez prava, već, pored obaveza i sa srazmernim pripadajučim pravima obavezama, uključiv (autonomne i originerne) finansijsk autonomna prava, a radi pokrića obaveza koje proističu nadležnosti.

Sadašnji položaj Vojvodine u svetlu važećeg Srpskog Ustava (2006) pre liči na administarativnu nadležnost, bez korespondentnih originernih, autonomnih (i finansijskih) nadležnosti, sa fiskalno centralizovanom, distributivnom nadležnošću – sa kontrolom o tome, za šta se od ugovorenih administrativnih nadležnosti “daje” a za šta se “ne daje” – nego na stvarnu autonomiju.

Umesto takvog “administrativnog” statusa Vojvodini u novom Ustavu trebalo bi Vojvodini da pripadne zakonodavna, sudska i izvršna nadležnost, da bi se s pavom opravdano obećane nadležnosti mogle korektno ostvariti.

Aktuelni Ustav Srbije je pre nacionalno, nego li građanski orijentisan. (U državi Srbiji je zvaničan jezik srpski. AS ostali ezici nisu ustavne, već zakonske katogorije. Zakonski, srpski jezik, sa ćirilčnim pismom je obavezan i za univerzitetrske udžbenike. Zatim, prema važećem ustavu, ona je država srpskog naroda, a i ostalih, pod zakonskim uslovima. Dakle, prema ustavnim odrednicama, ti ostali će svoje jezičko pravo i potrebe ostvariti u skladu sa zakonom. Ostali jezici i kulture nisu ustavna, već samo puka zakonska kategorija, a o tome šta će zakon kazati, ustavni princip preveden na svakodnevni jezik: “videćemo”. Treba poštovati i naciju i građane. Naravno, iza pojma građana treba razumeti veoma suptilan pristup. Ne bi trebalo pod njim razumeti samo puku apstrakciju, bez istorijskog, jezičkog, kulturnog (evropskog) i ekonomskog identiteta.

Važeći Ustav RS obezbeđuje Vojvodini redistributivnih sedam odsto od ukupnog bužeta, radi ostvarivanja svih (adminsitrativnih) nadležnosti Vojvodine, uključujući i ostvarivanje prava nacionalnih manjina, etničkih i dr. zajednica, ne baš saglasno od strane Srbije usvojenoj evropskoj konvenciji o zaštiti nacionalnih manjina i Evropskoj karti o jezičkim pravima. Međutim ustavna (aplikativan) stvarnost pokazuje: Štedi se na jezičkim kulturnim, ekonomskim i radnim pravima. Neki su sudovi su ukinuti, pre svega oni, kod kojih je postojala višejezičnost.. Paralelno sa tim, činjenica je, da Vojvodina “puni” prihode budžeta RS čine više od 44 posto ukupnog bužeta. Što je poprilična nesrazmera u pogledu onoga što se daje (iz Vojvodine) i ono što se po centralističkoj “distributivnoj pravdi” radi nadležnosti vraća.. Prava se ne “daju”, po oktroisanoj sreći, već pripadaju. Vojvodini uključiv i pravo na originernu fiskalnu nadležnost, suprotno sada važćoj distribuitivmoj fiskalnosj pravdi.

U veći žalostan “doprinos” regiona Vojvodine, bolje dug Centrale prema Vojvodini, spada i nedovoljno ulaganje, za poslednjih 20 godina: u vojvođansku vodoprivredu, puteve i železnicu. Da ne govorimo o očuvanju kulturne baštine.O kaotiyiranju yemljišnoknjižnog prava, osnover sigurnosti i zakonitosti svojine. Otuda, a I niyom drugih namernih ili nenamernih rayloga, “lokomotiva Vojvodine” je posustala: treba da vuče kompoziciju u kojoj sede ljudi koji istinski hoće u Evropu, zatim oni koji to žele, ali “pod našim uslovima”, a ne poslednjem redu oni, koji umesto ložničara navijaju za kočničara. Zna se, da se u Evropu ne može ući bez svrstanosti prema evropskim vrednostima: kao što su ljudska i manjinska prava, pravna organizovanost, supremacija prava nad dnevnom politikom.

Pod uticajem “svetske ekonomske krize”, baš se štedi na nauci, npr. putem uskraćivanja pripadajuće finansijske podrške VANU. Reosnovana najviša naučne ustanova Vojvodine, koja je mnogo učinila za uspostavljanje naučnih, kulturnih i dr. kontakata sa Evropom. kako u korist Vojvodine, tako i u korist Srbije nalazi se pod svakojakom inače neopravdanom kritikom. Nije valjda da je VANU “odigrala svoju ulogu” i da ona više ne treba, imamo li Statut Vojvodine ili nemamo, odnosno, da treba kad treba, a ne treba kad treba. Nije valjda da Statut Vojvodine sa inkorporisanim statusom VANU će biti usvojen, po obećanju, doduše sa ustavnopravnim zakašnjenjem. Tj. sa tim, da VANU ima svoj statutarni status, ali sa tendencijom gašenja na realnom planu, na planu minimalizovanja finansijske podrške. VANU ne košta mnogo, on je značajan bez obzira na cenu koštanja.

Smatram da VANU izražava na naučni način ono što je vrednost više kultura. Manjine su u kulturno i pravno organizovanim društvima bogatstvo, a ne šteta, ako se pojam “manijina” pravilno shvata, a ne samo relativno.

 

Prof. dr. Jožef Salma (Szalma József), redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, dopisni član VANU