Godišnjica Jogurt revolucije: Šetnja za Vojvodinu

5. oktobar 2015., Slobodna Evropa, Norbert Šinković

C7EEDC8D-198D-43D8-A882-6BB7CBD2BA94_mw640_mh331_s
B1FB0F93-3F1E-4EE0-9523-50C4101190DE_mw640_mh331_s
A5933349-D858-4F6C-8B4D-99AF6D84DE4E_mw640_mh331_s
A4165FA1-8EEA-468F-A1C7-062B1C9A3A47_mw640_mh331_s
602DC3C9-B2BF-4F3F-887E-7A40A6FC26B0_mw640_mh331_s
186FD73B-859C-44A2-AA39-B4FE9923B3D6_mw640_mh331_s
429D0E40-3B02-4A49-A797-44E5803EB289_mw640_mh331_s
32B52E11-CECE-4897-A160-F799714DE30A_mw640_mh331_s
5A6F3601-0FDB-4801-B69D-3860AA85CFE9_mw640_mh331_s
675771_novi-sad-694-setnja-za-vojvodinu-protestna-setnja-foto-robert-getel_f
Šetnja za Vojvodinu 2015. - fotografija sa sajta Radio 021

U Novom Sadu održana je šetnja za Vojvodinu u znak sećanja na 5. oktobar 1988. godine, kada je u takozvanoj „Jogurt revoluciji“ smenjeno pokrajinsko rukovodstvo i ukinuta suštinska autonomija Vojvodine. Organizatori skupa, Vojvođanska partija i Vojvođanski klub, izneli su zahtev Beogradu da se pokrajini vrati izvršna, sudska i zakonodavna vlast.

Štenja je krenula iz centra Novog Sada, a završila se ispred zgrade Vlade Vojvodine gde su predstavnici organizatora pozvali na federalizaciju Srbije, gde bi Vojvodina imala status republike. Predstavnica nevladine organizacije Vojvođanski klub, Branislava Kostić rekla je da oni traže da se omogući Vojvodini da sama definiše svoje nadležnosti i prava.

“Tu smo ne samo zbog tradicije već i zbog toga što je đavo odneo šalu, nije ni čudo što neki gube živce. Krajnje je vreme da pitanje Vojvodine bude rešeno. Dosta smo čekali!”, poručila je ona.

Prisutnima se obratio i predsednik Vojvođanske partije, Aleksandar Odžić. On je u svom govoru naveo da smatra da današnje generacije nemaju pravo na ćutanje i na mirenje sa postojećim stanjem.

“Zato je važno da Vojvodina ostvari svoj subjektivitet. Da povrati svoja nasilno oduzeta prava. Mi kažemo: Vojvodina treba da bude republika u federalizovanoj Srbiji. Vojvodina treba da ima izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast i da raspolaže svojom imovinom i resursima”, naveo je Odžić.

„U Pančevu nakon više decenija pojavio se jedan mural. Na tom muralu je jedan radnik, konačno ne jedan ratnik, zločinac. Taj radnik je Mihajlo Pupin. Možda je on neki vesnik, koji najvaljuje da je jedan deo akindžijskog života završen. Akindžije su bili ljudi bez škole, zanata i imanja u Otomanskom carstvu, koji su bili na granicama tog carstva i prelazili granicu pripremajući teritoriju pre rata. Oni su ubijali, krali i tako čistili teritoriju. Mi od Jogurt revolucije živimo takav ciklus. Taj mentalni sklop je oko nas i mi smo njihovi taoci. Naše ruke su umorne od davanja, od oligarhijske elite koja jednim potpisom može da uništi sve što su generacije stvarale“, istakla je ona.

Učesnike skupa, kojih je bilo približno stopedeset, čuvao je veliki broj policajaca zbog pretnji koje su stizale iz krugova ultradesničarskih organizacija. Skup je obeležio svega jedan incident, kada je desetak mladića sa zastavama Srbije krenulo prema povorci. Njih je policija zaustavila. Šetnja je prošla bez značajnijih incidenata.

Protest je organizovan zbog godišnjice takozvane antibirokratske revolucije, poznatija kao „Jogurt revolucija“, koja je održana 1988. godine u Novom Sadu. Tada je smenjeno tadašnje pokrajinsko rukovodstvo, a Vojvodini su neposredno posle protesta ukinute široke nadležnosti iz Ustava 1974. godine. Tokom protesta pre dvadeset i sedam godina, demonstranti su na predstavnike pokrajinske vlasti koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije nazvan “jogurt revolucija”.