Dr Branislava Kostić: Da li su društveni konflikti stabilno smešteni u prošlost Srbije, a time i Vojvodine ?

Stabilno pozicioniranje nekog konflikta u prošlosti, podrazumeva da je konflikt razrešen, ili bar stabilno okončan, odnosno da ne postoje direktni izdanci konflikta koji ga mogu oživeti u budućnosti. Pitanje kojim se ovaj tekst bavi je – da li su konflikti u Srbiji zaista okončani, a naša budućnost lišena strepnje od novih konflikata, ili su bitni društveni procesi još uvek u fazi latentnog konflikta, čije prerastanje u manifestni konflikt zavisi, pre svega, od delovanja ključnih faktora koji imaju moć kontrole nad uslovima koji do takve metamorfoze mogu dovesti. Pri tome, u cilju izbegavanja subjektivnosti, tako podrazumevajuće za učesnike istorijskih procesa, u tekstu se nastoji da se, uz pomoc teorijskih analiza, posmatrani konfliktni procesi posmatraju kao društvena relanost, koja se događa i nama i drugima – uvek kada ljudi nisu dovoljno pametni da te procese prepoznaju i spreče.

1. Nužnost društvenih konflikata (?)

Razlike u shvatanjima društvenih konflikata nalazimo već u njihovom korenu, odnosno u odgovoru na pitanje – da li su društveni konflikti imanentni ljudskom društvu, ili su samo (oduvek) prisutan model ponašanja između pojedinih zajednica. Opredeljenje u odnosu na ovu dilemu nije samo rezultat prihvatanja determinizma ili indeterminizma kao bazičnog filozofskog stava, vec je direktno povezano i sa samim shvatanjem prirode homo sapiensa i suštinskih ciljeva njegovog udruživanja. Stoga je za jedne društveni konflikt poželjan i efikasan model funkcionisanja/ponašanja u socijalnoj sredini, za druge – imanentna karakteristika ljudskog društva, posledica „prirode čoveka“, ili „prirode društva“, za treće – istorijskim okolnostima uzrokovana pojava, karakteristična za određene periode razvoja ljudskog društva, kao društveno prihvaćen/prihvatljiv model ponašanja u socijalno značajnim procesima, dok je za četvrte – društveni konflikt patološka pojava, neprimerena humanom ljudskom društvu i čoveku kao inteligentnom biću. Čini se, međutim, da na prostoru Balkana ova dilema ne postoji, jer već vekovima konflikti nisu predmet pitanja „da li?“, vec „kada?“. Čini se, takođe, da savremeni Balkan i dalje stoji nadvijen nad ambisom mogućih društvenih konflikata, od kojih su neki „produžetak“ klonflikata s kraja dvadesetog veka, dok drugi deluju kao novi, čiji uzroci nemaju bitnih veza sa konfliktima od pre par decenija. Da li je Balkan, a time i prostor na kome živimo, po tome specifičan?

Otvorire/preuzmite kompletan rad Dr Branislave Kostić – Da li su društveni konflikti stabilno smešteni u prošlost Srbije, a time i Vjvodine ? – u .pdf formatu