Dan genocida u Srebrenici

Na dan genocida u Srebrenici, Vojvođanski klub odaje poštu i klanja se nevinim žrtvama čiji životi su surovo prekinuti 1995. godine u Srebrenici.

Tim povodom, kao državljani ove zemlje, pozivamo Republiku Srbiju da se nepriznavanje genocida u Srebrenici zvanično proglasi za krivično delo. U zemlji u kojoj se veličaju ratni zločini, čini se da nema drugog načina da ovaj sramni i nehumani zločin dobije adekvatan tretman u javnosti. Ili bar, da se učini prvi korak u tom pravcu.

Vojvođanski klub naglašava da je svako zalaganje za poštovanje žrtava Srebrenice usko povezano sa istinitim tumačenjem presude Haškog tribunala iz 2007. godine. U toj presudi, pored tvrdnje da su u Srebrenici desio zločin genocida,  stoji i da je država Srbija imala potrebne informacije i raspolagala sredstvima da pokuša da spreči ovaj zločin, ali da to nije ni uradila. Upravo ta formulacija, da Srbija nije pokušala da spreči ovaj zločin, predstavlja suštinu odnosa Srbije prema svim (ratnim) zločinima u kojima su krivci osobe srpske nacionalnosti. U momentu kada zločin postane dokazana činjenica i više se ne može negirati, država Srbija i devedesetih, i 2007, ali i danas, radi istu stvar: okreće glavu na drugu stranu. Time se nastavlja kontinuitet politike koja se zasnivala na propagandnoj laži  da“Srbija nije u ratu“,  da bi i danas odbijala da se suoči i sa tim ratom u kome „nije učestvovala“,  sa zločinima u njemu počinjenim, ali i sa svim njegovim dalekosežnim posledicama.

Nevladine organizacije i hrabri pojedinci, antifšisti i borci za ljudska prava, koji danas povodom genocida u Srebrenici daju hrabre i humane izjave, većinom naglašavaju da ne smemo dozvoliti da  država Srbija (i vlast i većina opozicije!) poriče genocid u Srebrenici, kao i da ne smemo dozvoliti da se takvo nešto ikada više ponovi.

Podržavajući njihove izjave želimo da naglasimo: ne vredi se zaklinjati da  to više nećemo dozvoliti, jer smo već dozvolili da nam na vlasti sede isti oni ljudi koji su kreirali politiku i javno mnenje koji su omogućili Srebrenicu. Njihov odnos prema etnički motivisanim zločinima i zločincima  je ostao isti. Njihovo trovanje javnog mnenja mržnjom i netrpeljivošću se nisu promenili. Na nama zato, danas, nije da se zaklinjemo da nešto nećemo dopustiti, već da se organizujemo kako bismo porazili one snage koje nas ponovo navode na isti put krvi, tla i nacionalnih konflikata.