Vojvodina pred bankrotom

Novi Sad, 5.. oktobar 2012. 

Medijima i javnosti

Saopštenje

 VOJVODINA  PRED BANKROTOM 

Podsećamo javnost da je 5. i 6. oktobra 1988. godine u Novom Sadu, glavom gradu Pokrajine, odigrana  velika farsa tzv. dogđanja naroda putujućeg političkog pozorišta u režiji Slobodana Miloševića i njegovog nedomokratskog režima, poznata po sintagmi jogurt revolucija.

Počelo je devetog jula kada je grupa instrumentalizovanih građana s Kosova i Metohije, ali i iz drugih područja Srbije došla u Novi Sad, ultimativno tražeći promenu Ustava republike Srbije, okrivljujući gradjane Vojvodine i njeno rukovostvo sa  svoje nedaće.

Pod izgovorom da se problemi na Kosovu ne mogu rešiti bez poništenja autonomnih pokrajina i ukidanja svih ovlašćenja autonomijama i bez idolopoklonstva novokomponovanom vođji Slobodanu Miloševiću.  Uz srednjovekovnu ikonografiju  isticane su političke parole: »Oj Srbijo iz tri dela sad ćeš opet biti cela!«, »Rušićemo vladu u Novome Sadu, a u sredu Kosovo na redu!«, »Srušićemo Ustav!«, »Spalićemo ustav!«, »Slobo – slobodo!«…

Srpski populistički pokret srušio je Jugoslaviju, razbukatao nacionalističku histeriju i gurnuo Srbiju u diktaturu i bezakonje, a  sve građane Srbije obespravio i politički, ekonomski i kulturno oduzimajući im osnovna ljudska prava.

Danas, niko u Srbiji nikako da kaže iz koliko se delova ona sastoji niti gde su njene granice, a ni zvanično da se distancira od nedemokratske prošlosti.

Vidljivo je i golim okom da je Vojvodina bez političkog i ustavnog subjektiviteta opustošena i opljačkana! Svedena je na ponižavajući Statut! Vojvodina je od vremena raspada Jugoslavije, stvaranja Memorandumske, Miloševićevske Srbije i od 5. oktobarske Srbije iz 2000. godine devastirana ekonomski, socijalno, politički, demografski, civilizacijski Po »priznanju« državne statistike svrstana je u nedovoljno razvijene krajeve Srbije!. Vojvođanska autonomija permanentno je degradirana, a njenim građanima se umesto boljeg zivota i izvesnije budućnosti nudi centralizam koji ih je doveo do praga siromaštva  ukidajući im osnovna ljudska prava, a pre svega pravo na rad, socijalnu zaštito, političko odličivanje…

»Jogurt revolucija« bila je uvertira za raspad Jugoslavije. Od Vojvodine i njenih gradjana godinama je Miloševićev režim finansirao ratišta i stratišta, stradanja i patnje običnih građana a bogatstvo elitama. Tako je Vojvodina od nekad razvijenog područja bivše SFRJ postala siromašan – srazmerno najsiromašniji region! Nekada je Vojvodina po razvijenosti bila odmah iza Slovenije odmah uz Hrvatsku. Nažalost, sada se ne zna koliki je nacionalni dohodak u Pokrajini, pošto Vojvodina nije izražena ni kao posebna stavka u statistici. Možda i zbog toga, da se ne bi saznalo kolko je iz Vojvodine odneto i razvučeno, pokradeno i poarčeno, i koliko su stanovnici Vojvodine ukupno osiromašili.  Ipak. državna statistika je ozvaničika podatak da je Vojvodina nedovoljno razvijea regija u Srbiji sa velikim brojem nezaposlenih. Vojvodina  se  i dalje posmatra kao veliki špajz hrane za razne centralističke vlasti u Srbiji koje se samo prividno menjaju. I pored toga što ne postoji Statistički zavod Vojvodine, u  statističkim analizama Srbije jasno je prikazano da je u Vojvodini najviše pada standard, ispod centralnog dela Srbije, a posebno ispod Beograda.

Danas 24, godine kasnije, Vojvođanski klub sa žaljenjem konstatuje da su događanja naroda« u Vojvodini  bila početak ostvarivanja Memorandumskog koncepta Srbije. Srbija je sada cela, ali bez jednog dela! Bez Kosova i Metohije! I sa najsmiromašnijom Vojvodinom u njenoj srbijanskoj istoriji.

Na žalost sadašnja ustavna situacija ni malo ne ide na »ruku« Vojvodini! Vladajuće političke elite nisu se oslobodile Memorandumskog koncepta države. Srbija je i dalje centralizovana i unitarna. Vojvodina se tretira kao nesuštinska autonomija, bolje reći »autonomija bez autonomije«, faktički se autonomija samo simulira! Vojvodina je neka budžetska stavka od »sedam odsto« u aktuelnom Ustavu, koji se naravno ne poštuje. Vojvodina je i dalje bez svojine, bez svojih puteva, pruga, elektroprivrede, vodotokova, infrastrukture građene sredstvima samodoprinosa…ali joj se umesto razvoj serviraju razna ustavna tumačenja, šta je zapravo ona i kakva treba da bude po meri vlastodržaca a ne njenih gradjana.

Građani Vojvodine na referendumu si izkazali odlučno NE ovakvom ustavu. Ovo ustavno NE istovremeno je upućeno i na adresu srpskog populizma i »događanja naroda« od pre dvadeset četiri godine. O neuspešnom referendumu u Vojvodini vladajuća elita izbegava da govori.

Neophodno je izpoštovati zaključke sa Međunarodne mirovne konferencije u Londonu  od pre 20 godina koja zahteva vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine.     

Surovo poučeni katastrofalnim rešenjima iz kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina Vojvođanski klub ocenjuje da Srbija mora postati demokratska država, da u njoj mora postojati vladavina prava i pravna sigurnost, da se u njoj moraju poštovati ljudska i manjinska prava i tolerancija. Ova visoka civilizacijska ostvarenja moguća su samo ako Srbija postane država svih građanki i građana i svih nacionalnosti u kojoj će ćirilica i latinica biti ravnopravna pisma, decentralizovana, složena država. Isproban način u svetu je federalizacija, u kojoj će Vojvodina biti evropski, građanski i multikulturni entitet, odnosno federalna jedinica, koja će raspolagati zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima imovinom, izvornim prihodima, prirodnim i radom stvorenim resursima koja će biti deponovana u Konstitutivnom aktu Vojvodine.

Dakle republika Vojvodina u Saveznoj republici Srbiji. Federalizam je lek za isceđenu, iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu, a koristan i za sve delove Srbije  i njene gradjane i Srbiju kao celinu. Republika Vojvodina je ostvarivanje ideje slobode i time se konačno prestaje sa ustavnim nasiljem i torturom nad Vojvodinom koja je prisutna od «jogurt revolucije»

Đorđe Subotić, predsednik Vojvođanskog kluba