Novi praznici Vojvodine – pokušaj ubistva sa predumišljajem

Teško je pronaći mesto u Evropi gde lakše uspeva i više se isplati mržnja prema vlastitoj sredini i društvu u kome se živi – od Vojvodine. Dovoljno je deklarisati se kao protivnik njene ideje, samobitnosti, istorijskog trajanja i političkog subjektiviteta i uspeh je, paradoksalno, u njoj samoj, zagarantovan.

“Ko tamo desnom korača? Leva! Leva!”

Juna 1968. policija nije ušla ni u jednu zgradu fakulteta, ili studentskog doma, tokom sedam dana trajanja štrajka i demonstracija studenata. Poštovana je autonomija univerziteta, nikome na pamet nije palo da menja zakon i izmeni način izbora fakultetske uprave. Na Filozofskom fakultetu koji je predvodio pobunu 1968. tri godine kasnije je za dekana izabran Dejan Medaković, kao neformalni pripadnik opozicione nacionalističke alternative. Takođe, verovati da policija nije upala 1968. na pobunjene univerzitete zahvaljujući dosetkama i trikovima nekih od profesorskih predvodnika pobune, naivno je i glupo. Neki od njih, otpišimo im deo na poodmakle godine, hteli bi upravo u to da nas ubede.

Nije dobro Vojvođanima bagrenje lomiti

Ako je Vojvodina ratom osvojena, onda je odnos Srbije prema Vojvodini kao prema okupiranoj teritoriji donekle razumljiv. Većina osvajača se ne trudi da razvije osvojene teritorije, već nastoji da iz njih izvuče maksimum kroz nekontrolisanu eksploataciju resursa, surovu poresku politiku i slično, pretežno uz pomoć svojih kadrova, jer se u kadrove sa osvojene teritorije nema poverenja. Da bi se učvrstila vlast, osvajači najčešće planski naseljavaju „svoje“ stanovništvo na osvojenu teritoriju i omogućavaju mu dominaciju nad „domorocima“. Između dva rata, Vojvodina je prolazila kroz takav proces.

Podsećanje: IV Vojvođanska konvencija

U Vojvodini je tada rečeno – VOJVODINA REPUBLIKA! Ovim je ujedno rečeno i – AUTONOMIJA JE MRTVA! To su mnogi odavno znali ali nedostajao je putokaz za dalje.

Govor dr Miroslava Ilića ispred spomenika Vasi Stajiću

Proučavajući Vojvodinu, Vasa Stajić otkriva ovo: „Od godine 1847. od pojave Svetozara Miletića, Branka Radičevića, Jovan Jovanovića Zmaja, politika Srba u Vojvodini postaje velika politika. To više nije politika koja se bori za goli život svog naroda, nego je u vezi sa slobodarskim strujanjem onovremene Evrope… Jovan Cvijić, koji je dobro poznavao Srbiju, govorio nam je da će u novom sklopu države Vojvodina dobiti ono što bude umela sebi da otme… proučavajte Vojvodinu, organizujte je i obnovite slobodarske tradicije njene. … Imajte više hrabrosti da kulturnu misao suprotstavite antikulturnoj i da joj pomognete do pobede. Naročito, ne kukajte i ne vajkajte se, nego se borite.“

Trenutna stranica: 1 od ukupno 712345...Poslednja »