Skupština Vojvođanskog kluba – Izveštaj o radu Vojvođanskog kluba (12.6.2008.-11.6.2009) i Programski zadaci

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani članovi Vojvođanskog kluba, sutra se navršava dve godine kada smo na našoj Skupštini sebi postavili zadatak da afirmišemo vojvođansko pitanje tako što će mo artikulisati Vojvođansko NE na ustavnom referendumu. To NE je prvo većinsko javno nemirenje sa nametnutim ustavnim položajem u proteklih, sada već više od dvadeset godina.

Vokvođanski klub, kao organizacija civilnog društva građanki i građana Vojvodine posrestvom svojih govornica, saopštenjima, javnim nastupima, okruglim stolovima i tribini pokretao je pitanja bitna za sve građanke i građane Vojvodine i veoma važna za osnažavanje političkog subjektiviteta Vojvodine. Organizovali smo 12 govornica Vojvođanskog kluba na kojima je govorilo 29 uvodničara, pojedinih eksperata i stručnjaka vrlo afirmisanih u oblastima u kojima rade i deluju, a u raspravama veliki broj učesnika. Na govornicama su razmatrana pitanja: javnog medijskog servisa, teritorijalne organizacije Srbije, zemljišne politike, železničkog saobraćaja u Vojvodini i mogućnosti organizovanja Javnog preduzeća železničke infrastrukture u Vojvodini, statističke regionalizacije Srbije, opstanka i razvoja Muzeja revolucije Vojvodine. Na Govornicama smo pokušali da oživimo kolektivno sećanje na značajna događanja u Vojvodini. Tako se razgovaralo o tragičnim ishodima pojedinih događaja po građane Vojvodine kao što su: organizovan dolazak građana s Kosova u Novi Sad, obeležili smo i godišnjicu «jogurt» revolucije sa osnovnom tezom šta je Vojvodina sve izgubila u intelektualnom, ekonomskom i društvenom smislu. Obeležili smo i značajan datum u istoriji Vojvodine, a to je donošenje prvog i jedinog Ustava Vojvodine. Sa te Govornice pokrenuta je inicijativa za uspostavljanje dana autonomnosti Vojvodine. Podsetili smo i na godišnjicu kada je većinska Vojvodina rekla NE njihovom ustavu koji je donet partiokratskim dogovorom, a ne demokratskim putem na ustavotvornoj Skupštini za šta se Vojvođanski klub zalaže, evo već sedamnaestu godinu. Imali smo i govornicu posvećenou Podunavkoj regiji sa uglednim gostima iz Ulma. Na toj Govornici potpisan je i Sporazum o saradnji Univerziteta u Novom Sadu sa Univerzitetom u Ulmu.

Kada je reč o govornicama Vojvođanskog kluba želim da istaknem i teškoće s kojima se Predsedništvo susretalo u organizaciji ovog afirmisanog oblika delovanja. Osnovni problem je u poteškoćama prihvatanja pojedinih stručnjaka i eksperata da argumentovano govoreo pojedinim temama.. Reč je temama o kojima Vojvođanski klub shodno svojoj Osnivačkoj platformi, Platformi za savremenu autonomiju i drugim dokumentima ima drugačiji stav, koji je u suprotnosti sa logikom i politikom vladajuće oligarhije ili se u tom trenutku još sasvim ne nazire njihov jasan stav. Pomenuću dva karakteristična slučaja. U jesen 2007. godine nismo mogli da nađemo eksperte i stručnjake koji će govoriti o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, a krajem te iste godine i početkom 2008. godina isti problem je bio i sa prodajom NIS- a ruskom partneru. Razgovore na ove teme sa argumentovanim obrazloženjem u ono vreme nismo mogli da organizujemo.

Na petnaestogodišnjicu osnivanja ( 29.9.2007. godine) Vojvođanskog kluba organizovali smo Okrugli sto sa kojeg je pokrenuta inicijativa intelektualcima Srbije i organizacijama civilnog društva za formiranje Ustavotvornog pokreta Srbije. Ova inicijativa se temelji na činjenici da u Vojvodini Ustav, po sadržini i načinu njegovog donošenja, nije dobio prolaznost, a da su u bojkotu tog referenduma učestvovali mnogi pojedinci i organizacije civilnog sektora kako iz Vojvodine, tako i sa prostora cele Srbije.

Organizovana su još dva okrugla stola: prvi posvećen dvadesetogodišnjici «jogurt revolicije». U pripremi za štampu je zbornik izlaganja sa tog Okruglog stola koji sadrži 18 svedočenja, analiza i pogleda na ove događaje. Vojvođanski klub zajedno sa Agencijom MIR je izdavač ovog Zbornika. Drugi Okrugli sto je bio posvećen temi Vojvođansko pitanje i Statut Vojvodine. U komunikeu sa tog skupa konstatuje se da Vojvođansko pitanje nije završreno i ne završava se usvajanjem Statuta, za šta se Vojvođanski klub zdušno zalaže.

U ovom peridu uspostavljena je i dobra saradnja sa Vojvođanskim društvom za železnicu. Plod te saradnje je i zajednički okrugli sto u vezi sa organizovanjem železničke infrastrukture u Vojvodini povodom Nacrta zakona o nadležnostima Vojvodine

Ovaj period karakterističan je i po izborima na svim nivoima tokom pretprošle i prošle godine. Vojvođanski klub podržao je predsedničkog kandidata iz Mađarske koalicije gospodina Ištvana Pastora, kao jedinog autentičnog kandidata iz Vojvodine koji se zalaže za promenu Ustava i ustavnog položaja Vojvodine. U izborima za poslanike u Vojvođanski parlament, Vojvođanski klub je ušao u Koaliciju «Zajedno za Vojvodinu» kao jedinom autrntičnom vojvođanskom koalicijom koja nije podržala Ustav i koja se suštinski zaalže za korenitu promenu ustava i Vojvodinu sa zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima. U obe kampanje učestvovao je predsednik Kluba. Učešće u ovim kampanjama doprinelo je u dobroj meri afirmaciji i prepoznatljivosti stavova Kluba.

Vojvođanski klub je u izveštajnom periodu organizovao nekoliko konferencija za novinare i oglašavao se brojnim saopštenjima, otvorenim pismima i izjavama za javnost. Nabrajanju tema o kojima smo se oglašavali i događaja na koje smo reagovali nema kraja, ali pomenuću neke. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj devetog novembra 2007. godine predstavilo je projekt buduće statističke regionalizacije Srbije. Ovih dana je taj Zakon u žiži interesovanja srbijanske javnosti. U tom projektu Vojvodina ne postoji kao jedinstvena celina, podeljena je na 5 statističkih regiona: Srem sa Južno Bačkim okrugom, a Banat i bačka su podeljeni na dva statistička regiona. Vojvođanski klub je prvi reagovao na ova rešenja. Vojvođanska javnost je zdušno prihvatila argumente Kluba i danas je u Zakonu, Vojvodina predstavljena kao jedinstveni statistički region. Reagovalo se između ostalog i na Uredbu o zabrani poljoprivrednih proizvoda, kao i na koncesije za autoput Horgoš-Požega.

Vojvođanskog kluba nema dovoljno u javnosti. Mediji, posebno vodvođanski i republički do skora su nas bojkotovali i prećutkivali. Stavovi Kluba prenošeni su i to po različitim pitanjima na talasima Radija Slobodna Evropa, BBC i radija DOJČE VELE. Bilo nas je i u Jutarnjem listu iz Zagreba, ali najmanje u «Dnevniku», reklo bi se sporadično, a do jeseni prošle godine nismo bili prisutni i na programima javnog servisa Vojvodine. Prisutni smo povremeno u glasilima novosadskih medija, a u živim programima jedino nas pozivaju na Kanal 9. I koristim se ovom prilikom da im na tome zahvalim.Izuzetak je jedno gostovanje u debati na TV Vojvodina. Stavovi kluba prezentirani su i u dnevnim listovima Danas, Borba i Građanski list, kao i TV Panonija. Do Predsedništva Kluba doprle su i pojedine primedbe da nije dovoljno učinjeno na medijskoj popularizaciji aktivnosti i stavova Kluba. Možda su u pitanju i naši ograničeni resursi i kapaciteti, ali verovatno i nedostatak finansijskih sredstava.

Ovaj period je obeležela javna rasprava povodom Nacrta Statuta i polemika celokupnoj srbijanskoj javnosti u vezi sa ovim dokumentom. Predsedništvo Vojvođanskog kluba smatra da je Predlog Statuta ispod ustavnih mogućnosti. Učešćem u javnoj raspravi predložili smo 23 amandmana, kojim bi se Statut poboljšao i doveo do ustavne pozicije. Prihvaćeni su delovi tri amandmana. Inicirali smo Skupštini Vojvodine da se uporedo sa usvajanjem Statuta donese Zaključak o pokretanju postupka za donošenje novog Ustava. Ovu inicijativim obrazložili smo čijenicom da većinska Vojvodina nije prihvatila ovaj nametnuti Ustav i da u skladu sa Londonskom mirovnom konferencijim građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava. Smatramo da se vojvođansko pitanje može rešiti isključivo Ustavom, a mi predlažemo da to bude na Ustavotvornoj skupštini. Ova naša inicijativa, očekivano, u partiokratskom okruženju nije ozbiljno ni razamatrana.

Vojvođanskki klub je uspostavio saradnju sa poslaničkim klubovima «Zajedno za Vojvodinu» i «Mađarskom koalicijom» u Skupštini Vojvodine koju predvodi Savez vojvođanskih Mađara. Sarađujemo sa svim strankama i organizacijama civilnog društva Treće vojvođanske konvencije. Zajedničke akcije imali smo i sa Odborom za Vojvodinu – Društva za istinu o NOB-u i Savezom antifašista.

Korektna sa radnja je uspostavljena sa Skupštinom Vojvodine.

Na inicijativu rukovodstava Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, na početku ovog mandata razgovarali smo sa njihovim predstavnicima. Povod je bio njihov Program za Vojvodinu, pripreman za predstojeće izbore, Taj Program smo ocenili nedovoljnim za afirmaciju političkog subjektiviteta Vojvodine. Tom prilikom nuđena nam je politička neutralnost, za po nas ključne događaje kao što je neizglasavanje Ustavnog referenduma u Vojvodini.

Od prošle jeseni Vojvođanski klub ima svoju stalnu adresu i prostoriju za svakodnevne aktivnosti. To je u Iliji Ognjanovića 7/1. U ovom periodu za Govornice Vojvođanskog kluba sale su nam obezbeđivali Otvoreni univerzitet i Skupština grada. Svima se zahvaljujem na pomoći i saradnji.

Vojvođanski klub još nema nikakve prihode donacije kao i svoj sajt. Nedostatak sredstava verovatno utiče i na teško prihvatanje pojedinih eksperata i stručnjaka da učestvuju u aktivnostima Kluba, jer nemamo sredstava, za razliku od drugih organizacija da platimo angažman.

U ovom periodu nismo uspeli da aktiviramo jedan značajan oblik delovanja Kluba – Susret sa stvaraocem. Vojvođanski klub je inicirao postavljanje spomenika Vasi Stajiću u Novom Sadu. Na naše zadovoljstvo Skupština Grada većinom glasova donela je odluku da se postavi spomenik. U narednom periodu očekujemo da će vojvođanski velikan kakav je Vasa Stajić imati svoju bistu u glavnom gradu Vojvodine,

Poštovani delegati Skupštine,

svedoci smo skoro jednogodišnje orkestrirane i prljave kampanje protiv Vojvodine i njenog političkog subjektiviterta. Predlog Statuta je bio samo povod, sad je to Zakon o statističkim regionima i uvek će se nešto naći. Ta kampanja je usmerena protiv modernizacije Srbije i vojvođanske intrekulturalnosti i političke smosvojnosti. Kako drugačije razumeti svojevrsno plitičko suđenje Vojvodini organizovano na Beogadskom pravnom fakultetu pod plaštom javne rasparave o predlogu Statuta Vojvodine? Ili histerični napad Srpske pravoslavne crkve, kao da je teritorijalna organizacije države biblijsko pitanje? Ili isto pismo «zabrinitih» intelektualaca da će ovakav Statut razbiti jedinstvo države. Sada sa uključuju u antiviojvođansku kampanju i mediji (Novosti od ponedeljka). To su vapaji nelustriranih, memorandista, akademika SANU, profesora književnika. Ne smeta njima Statut, koji i onako ništa u političkom subjektivitetu Vojvodine ne donossi, Njima smeta i samo postojanje Vojvodine. Radije bih videli severnu srpsku provinciju. U takvoj konstelaciji odnosa na srbijanskoj političkoj sceni nije ni čudo što se pojedincima zbog navodne podrške Statuta preti smrću. Vojvođanski klub je jedina organizacija kojoj se kolektivno preti, sve su ostalo političari, poslanici. Ono što posebno zabrinjava niko od predstavnika nadležnih organizacija zaduženih za bezbednost građana nije razgovarao sa legitimnim predstavnicima Kluba.

Mi se naravno nismo uplašili ni pokolebali u svojim stavovima. Za to je dokaz i današnja Skupština.

Verovatno su ti koji prete imali u vidu doslednost i nepokolebljivost Vojvođanskog kluba u borbi za politički subjektivitet Vojvodine. Počevši od Manifesta za autonomiju Vojvodine, Platforme za savremenu autonomiju, Predloga za promenu ustavnog položaja Vojvodine, Izjava sa govornica Vojvođanskog kluba, brojnim saopštenjima i diprinosu svim dosadašnjim vojvođanskim konvencijama.

Zbog celokupne hajke usmerene protiv Vojvodine pravo ohrabrenje je Otvoreno pismo petnaest beogradskih intelektualca koji uvažavaju Vojvođanski društveni i civilizacijski integritet. Zbog toga predložimo da im odgovorimo takođe Otvorenim pismom i ohrabrimo i druge misleće ljude u Beogradu. Ali uz jednu napomenu. Satut nije mera po kojoj Vojvodina treba u budućnosti politički i ustavno da se organizuje.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi,

Znatan period koji je iza nas i koji je pred nama posvetili smo pripremama, organizaciji a sada i sprovođenju Rezolucije Treće vojvođanske konvencije. Posebno, želim da naglasim sledeće:. Rezolucija Treće vojvođanske konvencije je i Rezolucija Vojvođanskog kluba! To je ključni dokument kao ideja vodilja delovanja u narednom periodu. Rezoluciju Treće vojvođanske konvencije doživljavamo kao nastavak i realizaciju naših dokumenata: Pre svih Platformu za savremenu autonomiju, ali i Predlog za promenu ustavnog položaja Vojvodine.

U Vojvođanskom klubu sa pažnjom pratimo inicijativu predsednika države i Demokratske stranke u vezi sa promenom Ustava i regionalizacijim Srbije. I sami smatramo da je ovaj Ustav loš! Ponavljam, da taj Ustav nije u Vojvodini dobio većinsku podršku! Ustav iz 2006. godine je u suštini, kako je rečeno na jednoj od naših goovrnica u suštini radikalsko, a sada bi ogli da kažemo i naprednjački redizajnirani Ustav iz 1990. Posatvlja se pitanje. Zašto je Srbija donosila dva puta praktično isti ustav, koji nije moderan, koji definiše nacionalu državu i polupredsednički mandat.

U reorganizaciji Ustavnog sistema polazimo od Rezolucije Treće vojvođanske konvencije koja zahteva dogovor dva istorijska entiteta. Srbije i Vojvodine. Što dosledno znači federalizaciju Srbije.

U budućoj ustavnoj reorganizaciji moraju se u vidu imati sledeći elementi:

1. Država ravnopravnih građanki i građana i svih nacionalnosti;

2. u službenoj upotrebi ravnopravno i ćirilica i latinica.

3 Kada je u pitanju Vojvodina u budućoj regionalizaciji neophodno je podsetiti se na sledeće:

-Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije. Ona je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti;

-Vojvodina je jedini konstituent jugoslovenskog federalizma čiji ustavni status nije rešen;

-Građanima Vojvodine nisu vraćena nasilno oduzeta ustavna prava u skladu sa Londonskom mirovnom konferencijom. Neophodno ih je vratiti;

-Nije ispoštovan Zaključak Atinskog Okruglog stola iz 2000. godine. Neophodno je ostvariti suštinsku autonomiju unutar Srbije.

– Srbija je voljom građana Crne Gore postala nezavisna i samostalna. U Povelji državne zajednice definisano je da Srbija u zajednicu sa Crnom Gorom ulazi zajedno sa pokrajinom Vojvodinom i pokrajinom Kosovo. Razdruživanjem se ne vidi politički subjektivitet Vojvodine;

– Građanke i građani Vojvodine na ustavnom referendumu nisu prihvatili ovaj Ustav.

– Vojvodina mora imati politički subjektivitet, jačanje državnosti i raspolaganje zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima, imovinom prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima. Taj subjektivitet treba da se definiše konstitutivnim aktom odnosno, Ustavom Vojvodine.

Zabrinuti smo za sudbinu Vojvodine. To temeljimo na odlaganju davanju saglasnosti na predloženi Statut, ali i namerom o simetričnoj regionalizaciji Srbije u kojoj bi Vojvodini bile delegerine neke nadležnosti, kao što je so u saašnjem Ustavu.

Zabrinutost temeljimo i na činjenici da u Ustavu postoji mogućnost ukidanja sadašnjih i formiranja novih pokrajina. Već se pominje u medijima Srem sa Mačvom kao jedan region, što sugeriše cepanje Vojvodine. Na to ne pristajemo i na vreme upozoravamo.

To bi bili i neki osnovni zadaci Vojvođanskog kluba. U skladu sa tim i sledom događanja Predsedništvo će definisati i voditi neposredne akcije i aktivnosti.

 

Predsednik Vojvođanskog kluba

Đorđe Subotić