Skupština Vojvođanskog kluba 2011 – Programski zadaci

Poštovani delegati Skupštine,

svedočili smo skoro jednoipogodišnjoj orkestriranoj i prljavoj kampanji protiv Vojvodine i njenog političkog subjektiviterta. Predlog Statuta je bio samo povod. Uvek se po potrebi nešto nađe. Bio je to i opravdani protest zemljoradnika, ali i fudbalska utakmica Partizan – Vojvodina, u kupu Srbije. Ta kampanja je usmerena protiv modernizacije Srbije i vojvođanske intrekulturalnosti i političke samosvojnosti. Čuli su se vapaji nelustriranih, memorandista, akademika SANU, profesora književnika. Nije njima smetao samo Statut, koji i onako ništa u političkom subjektivitetu Vojvodine ne donosi. Njima smeta i samo postojanje Vojvodine. Radije bih videli severnu srpsku provinciju u unitarnoj državi.

Doslednost i nepokolebljivost Vojvođanskog kluba u borbi za politički subjektivitet Vojvodine su konstanta njegovog delovanja. Počevši od Manifesta za autonomiju Vojvodine, Platforme za savremenu autonomiju, Predloga za promenu ustavnog položaja Vojvodine, Izjava sa govornica Vojvođanskog kluba, brojnim saopštenjima i doprinosu svim dosadašnjim vojvođanskim konvencijama.

Ststut je usvojen, ali njegovo ostvarenje nije.!

Dame i gospodo, drugarice i drugovi,

Znatan period koji je iza nas i koji je pred nama posvećujemo sprovođenju Rezolucije Treće vojvođanske konvencije. Posebno, želim da naglasim sledeće:. Rezolucija Treće vojvođanske konvencije je i Rezolucija Vojvođanskog kluba! To je ključni dokument kao ideja vodilja delovanja u narednom periodu. Rezoluciju Treće vojvođanske konvencije doživljavamo kao nastavak i realizaciju naših dokumenata, ali prilagođenu novim političkim uslovima. Pre dve godine sam saopštio da u Vojvođanskom klubu sa pažnjom pratimo inicijativu predsednika države i Demokratske stranke u vezi sa promenom Ustava i regionalizacijim Srbije. Danas, dve godine ne znamo da li ta inicijativa postoji. I sami smatramo da je ovaj Ustav loš! Naglašavam, da taj Ustav nije u Vojvodini dobio većinsku podršku! Ustav iz 2006. godine je u suštini, kako je rečeno na jednoj od naših govornica u suštini radikalsko, a sada bi mogli da kažemo i naprednjački redizajnirani Ustav iz 1990. Posatvlja se pitanje. Zašto je Srbija donosila dva puta praktično isti ustav, koji nije moderan, koji definiše nacionalu državu i polupredsednički mandat.

U reorganizaciji Ustavnog sistema polazimo od Rezolucije Treće vojvođanske konvencije koja zahteva dogovor dva istorijska entiteta. Srbije i Vojvodine. Što dosledno znači federalizaciju Srbije.

Dakle, neophodno je osloboditi se najgrubljeg unitarizma i centralizma koji je više od dvadeset godina na vlasti u Srbiji. Ponavljam, osloboditi, a to znači raskid sa memorandumskom Srbijom. Na žalost izgleda da je u opticaju Memorandum 2. Posmatrajući praktično politiku srbijanske vlasti, čini se da je upravo to na delu

U Srbiji na delu je centralizacija duplog koloseka, koju promovišu Ujedinjeni regoni Srbije ili kako se to u narodu govori ujedinena prevara Srbije, sa sve regionalkom koja je skinula bedž sa slikom samozvanog vojvode iz Haga.

U budućoj ustavnoj reorganizaciji moraju se u vidu imati sledeći elementi:

1. Država ravnopravnih građanki i građana i svih nacionalnosti, a ne samo jednog jedinog naroda,

2.sekularna

3.Parlamentarna demokratija,

4.Skupština Srbije sa domom građana i domom federalnih jedinica,

5. u službenoj upotrebi ravnopravno i ćirilica i latinica.

6. Kada je u pitanju Vojvodina u budućoj regionalizaciji neophodno je podsetiti se na sledeće:

-Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije. Ona je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti;

-Vojvodina je jedini konstituent jugoslovenskog federalizma čiji ustavni status nije rešen;

-Građanima Vojvodine nisu vraćena nasilno oduzeta ustavna prava u skladu sa Londonskom mirovnom konferencijom. Neophodno ih je vratiti. To su obaveze i međunarodne zajednice i države Srbije i na tome insistiramo. Vojvođanski klub u vraćanju ustavnih prava zalaže se za federalni status Vojvodine

-Nije ispoštovan Zaključak Atinskog Okruglog stola iz 2000. godine. Da je neophodno ostvariti suštinsku autonomiju unutar Srbije.

– Srbija je voljom građana Crne Gore postala nezavisna i samostalna. U Povelji državne zajednice definisano je da Srbija u zajednicu sa Crnom Gorom ulazi zajedno sa pokrajinom Vojvodinom i pokrajinom Kosovo. Razdruživanjem se ne vidi politički subjektivitet Vojvodine;

– Građanke i građani Vojvodine na ustavnom referendumu nisu prihvatili ovaj Ustav.

– Vojvodina mora imati politički subjektivitet, jačanje državnosti i raspolaganje zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima, imovinom prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima. Taj subjektivitet treba da se definiše konstitutivnim aktom odnosno, Ustavom Vojvodine.

Većinski stav predsedništva Vojvođanskog kluba je Republika Vojvodina u SAVEZNOJ REPUBLICI SRBIJI.

Zabrinuti smo za sudbinu Vojvodine.

Za Vojvodinu u kojoj je uništen politički život. Politički život je ugašen stvaranjem od Skupštine Vojvodine i Vlade Vojvodine, partisko beogradsko odeljenje. Ove institucije su u suštini nesamostalne. Ključne odluke donose se u centralističkom Beogradu, a ovde se samo provode. Najznačajnija uloga Vojvođanske vlasti je u zapošljavanju partijskih kadrova. i dodvoravanju beogradskim partijskim gazdama.

Politički život ne postoji jer je silinom partiokratske moći, Zakonom onemogućeno regionalnim strankama da bitišu, i to upravo onim koji se zalažu za puni politički subjektivitet Vojvodine.

Prestonički Beograd bahato ne dozvoljava da se politička scena organizuje bilo gde nego u njemu. Za ovu tvrdnju najbolji dokaz je Zakon o političkim strankama koji je usmeren protiv regionalnog organizovanja, ali i lokalnog organizovanja. Zbog toga Vojvođanski klub, kao udruženje civilnog društva i diže svoj glas.

To bi bili i neki osnovni zadaci Vojvođanskog kluba. U skladu sa tim i sledom događanja Predsedništvo će definisati i voditi neposredne akcije i aktivnosti.

U uvodniku jednog nedeljnika, 6. maja ove godine je zabeleženo «saopštenje Vojvođanskog kluba je, na žalost, tek usamljeni glas i preslab nastojanjima» da se bilo šta promeni u Srbiji i Vojvodini. U komentarima u dnevnom listu danas čitaoci pišu »svaka čast ovim hrabrim ljudima» Čini mi se da ova dva citata najslikovitije govore u kakvim uslovima i po kojim okolnostina deluje ovo naše udruženje koje ponosno već devetnaest godina nosi ime Vojvođanski klub

 

Predsednik Vojvođanskog kluba

Đorđe Subotić