Šetnja za Vojvodinu – 29. novembar 2015. u Subotici

29. novembra 2015., na Dan republike SFRJ, održana je prva Šetnja za Vojvodinu u Subotici. Nakon toga je održana i Tribina. Ovi događaji su održani u organizaciji Vojvođanske partije, a Vojvođanski klub je bio gost organizatora.

Sa ove manifestacije, ovde prenosimo fotografije sa dešavanja, kao i integralne tekstove obraćanja Branislave Kostić (predsednice Vojvođanskog kluba) i Dragomira Jankova (člana Predsedništva Vojvođanskog kluba) prisutnima na skupu.

Fotografije sa Šetnje

Ovde je album fotografija sa ovih dešavanja – fotografije u punoj veličini možete pogledati klikom na njihove umanjene verzije:

Subotica 29. novembar 2015

Obraćanje Branislave Kostić, predsednice Vojvođanskog kluba

NAŠE PRAVO NA PROMENU POLOŽAJA VOJVODINE U SRBIJI

Možda je ova Tribina, povodom Šetnje za Vojvodinu u Subotici, prilika da odgovorimo na sve učestalija pitanja i kritike upućene svima koji se zalažu za status Vojvodine Republike.

Osnovno takvo pitanje je, svakako: ODAKLE NAMA PRAVO DA TRAŽIMO VOJVODINU REPUBLIKU?

Pojednostavljeno rečeno, to naše pravo proizilazi iz sledećih 7 ključnih činjenica:

  1. Vojvodina nije nastala na teritoriji Republike Srbije.
  2. Vojvodina nije proizvod decentralizacije Republike Srbije. Vojvodina je ušla u sastav države Srbije na osnovu odluke svojih građana.

Vojvodina je ušla u sastav države Srbije voljom svojih građana. U oba navrata, ta volja se manifestovala kroz oficijelnu odluku ograna Vojvodine, kao legitimnog političko-ekonomskog entiteta.

Prvi put, to je učinjeno 25. novembra 1918. godine, kada je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Bačkoj, Banatu i Baranji,  donela je odluku koja glasi: „Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim radom i razvitkom ujamčava slobodu, ravnopravnost i napredak …..“. Velika narodna Skupština iz 1918. godine je predstavljala volju jednog dela građana Vojvodine, jer su je činili predstavnici 41% stanovništva Vojvodine, dok Nemci, Mađari i Rumuni nisu u njoj imali svoje oficijelne prdstavnike.

Drugi put, to je učinjeno nakon što je Vojvodina iz Drugog svetskog rata 1945. godine izašla sa sopstvenim organima vojne i civilne vlasti koji nisu bili podređeni organima vlasti Srbije već Jugoslavije. Istorijski tok donošenja meritornih odluka bio je sledeći:

  • na 31. juli 1945.  godine Skupština  izaslanika naroda Vojvodine, donela je odluku o priljučenju Autonomne Vojvodine Federalnoj Srbiji. Odluka je prosleđena Narodnoj Vladi Federalne Srbije i AVNOJ-u zvaničnim telegramom, čiji sadržaj je na Skupštini prihvaćen aklamacijom, a glasio je: „Skupština izaslanika naroda Vojvodine jednodušno i sa oduševlejnjem je donela odluku da Vojvodina kao autonomna pokrajina uđe u sastav Federalne Srbije u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji …“
  • avgusta 1945. godine, na Trećem zasedanju AVNOJ-a,  Dr Ivan Ribar, Predsednik Predsedništva AVNOJ-a je zvanično obznanio: „Objavljujem da je Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije jednoglasno prihvatilo odluku Prve skupštine izaslanika Vojvodine o priključenju Autonomne Pokrajine Vojvodine federalnoj Srbiji“[1]. Tek tada, ova odluka je postala punovažna.
  1. Vojvodina nije ušla u sastav Srbije kao samostalne države, već u sastav Srbije kao dela složene države u momentu njenog konstituisanja – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (potonje Kraljevine Jogoslavije) 1918. godine, odnosno Federativne narodne Republike Jugoslavije (potonje SFRJ, SRJ i Republike Srbije i Crne Gore) 1945. godine. Prestankom postojanja federacije kao pravnog, političko-ekonomskog i socijalnog konteksta, prestale su da postoje garancije za položaj Vojvodine unutar Republike Srbije.

Mada je Republika Srbija pravna naslednica federalne SFRJ (kao i potonjih SRJ, Republike Srbije i Crne Gore), ona je danas samostalna unitarna država. Vojvodina je odlukom svojih predstavnika ušla u sastav federalne Srbije kao konstitutivnog elementa buduće federacije. Srbija danas nije federacija, niti je Srbija elemenat šire (jugoslovenske, ili bilo koje druge) federacije. Iz toga proizilazi da su suštinski promenjene pravno-političke karakteristike države u koju je Vojvodina voljom svojih predstavnika ušla, te građani Vojvodine danas moraju imati pravo da se izjasne o svom položaju unutar Republike Srbije kao unitarne države. Najmanje što građani Vojvodine imaju prava tražiti, na osnovu svog nepotrošenog istorijskog prava da sami odlučuju o svom i ustavnom položaju Vojvodine, jeste federalizacija Republike Srbije u kojoj bi Vojvodina bila jedan od konstiututivnih elementa federacije.

  1. Poslednjim Ustavom SFRJ, Ustavom iz 1974. godine (preciznije, Ustavnom amandmanima koje je Ustav izričito potvrdio), Vojvodina je bila definisana kao jedna od 8 konstituenata federacije, što implicira da je danas, 22 godine nakon raspada SFRJ[2] Vojvodina jedini entitet SFRJ, čiji ustavno-pravni položaj nikada nije formalno rešen (osim Kosova čija međinarodno-pravna i pozicija u Ustavu Republike Srbije se suštinski razlikuju).

Raspadom SFRJ, svi njeni zvanično priznati konstitutivni elementi su, na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, odlučivali o svojoj sudbini. Osim Vojvodine. Danas, Vojvodina ima pravo da to pitanje postavi pred svoje građane. Za razliku od domaće, međunarodna javnost je ove činjenice potpuno svesna. Na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji održanoj u Londonu 1992. godine, na kojoj su učestvovali generalni sekretar UN, predstavnici pet stalnih članova Saveta bezbednosti, dvanaest država Evropske unije, predstavnici SR Jugoslavije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici susednih zemalja, te Kanade, Japana, Turske, Saudijske Arabije, predstavnici OEBSa, Konferencije islamskih zemalja, Međunarodnog Crvenog krsta i drugi, usvojen je tekst u kome se precizira da Srbija (i Crna Gora) imaju obavezu dagrađanima Kosova i Vojvodine vrate sva građanska i ustavna prava…“. Građani Kosova su, umesto vraćanja ustavnih prava, što znači prava koje je podrazumevao ustav iz 1974. godine, odlučili da formiraju svoju nezavisnu državu.

Građani Vojvodine nisu preduzeli formalne korake za vraćanje svojih ustavnih prava. Zato danas tražimo da se ustavni položaj Vojvodine reši kroz novi Ustav, koji će građani Vojvodine, za razliku od sada važećeg – prihvatiti.

  1. Potreba rešavanja pitanja statusa Vojvodine poznata je i u međunarodnoj zajednici, što dodatno učvršćuje naše pravo da zahtevamo rešavanje statusa Vojvodine.

Međunarodna javnost je i 2007. godine pokazala da je svesna da ustavni položaj Vojvodine nije rešen. Na zahtev Saveta Evrope, 18. marta 2007. godine, članovi Venecijanske komisije, koju su sačinjavali pravni stručnjaci iz Engleske, Belgije, Austrije, Poljske i Finske su saopštili svoje mišljenje o Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, u kome između ostalog stoji da: ,,Ustav ne reguliše najbitnija pitanja autonomije, već to ostavlja zakonskoj regulativi, koju republika usvaja mimo uticaja autonomija, prepušta regulisanje teritorije autonomnih pokrajina, promenu granica između autonomnih granica, uređuje pitanja poljoprivrede, vodoprivrede, industrije, zdravstva, saobraćaja, prosvete, ekologije, javnog informisanja, ljudskih i manjinskih prava, upravljanje pokrajinskom imovinom… Članom 184 je regulisano da autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, ali vrstu i visinu izvornih prihoda autonomnih pokrajina ne određuje Ustav već zakon kojim se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije… Stoga, nasuprot onome što navodi, Ustav uopšte ne garantuje autonomiju, jer ona u potpunosti zavisi od toga da li je Narodna skupština Republike Srbije spremna da sprovede samoupravu ili ne… To i način kako je usvojen Ustav – bez prethodne rasprave u republici i pokrajinama, pokreće pitanje njegove legitimnosti”.

  1. Od vremena takozvane “jogurt revolucije” 1988. godine, kada je vlast u AP Vojvodini nasilno srušena, te potom AP Vojvodina nelegalno lišena ustavnih prava po tada važećem Ustavu iz 1974. godine, Vojvodina se nalazi pod direkton i isključivom političkom i ekonomskom vlašću Republike Srbije. Srbija je tu dominaciju zloupotrebila, te Vojvodina ubrzano ekonomski propada.

Od 2000. godine do danas, na vlasti u Srbiji i na čelu srpskih Vlada nalazile su se mnoge partije i koalicije (DS, DSS, SPS, SNS, SPO …). Uprkos razlikama koje su postojale između tih partija/koalicija, ni jedna vlast u Republici Srbiji, od 1988. do danas, nije bila spremna da se odrekne ekonomske eksploatacije Vojvodine kao jednog od najrazvijenihih delova ne samo u Srbiji, već i u nekadašnjoj Jugoslaviji. Od 2006. godine na ovamo se ne poštuje čak ni Ustavna obaveza po kojoj budžetu Vojvodine pripada 7% od budžeta Republike Srbije, a Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je po Ustavnom zakonu morao biti donet do 31. decembra 2008. godine, do danas nije donet. Nakon bezmalo tri decenije ovakve prakse, danas je jasno da nije u pitanju odnos jedne ili druge partije prema Vojvodini, već o odnos Srbije prema Vojvodini. Permanentna eksploatacija Vojvodine ukazuje na to da se radi o smišljenom sistemu njenog ekonomskog i drugog osiromašivanja i političko-pravnog obesmišljavanja. Kako, inače, objasniti da je u Vojvodini, nekadašnjem najrazvijenijem delu Republike Srbije, danas procenat nezaposlenih veći nego u Srbiji, zarade u Vojvodini niže nego u Srbiji, a broj lekara na 10.000 stanovnika niži u Vojvodini nego u Srbiji?

  1. Većina građana Vojvodine nije prihvatila Ustav iz 2006. godine, što se mora shvatiti kao značajn signal nezadovoljstva rešenjima koje taj Ustav nudi, posebno u pogledu položaja Vojvodine u Srbiji. Uprkos činjenici da takvo raspoloženje građana Vojvodine nema formalno-pravni značaj, on predstavlja jasnu političku poruku, koju nije dobro ignorisati. Smatramo da novim Ustavom te greške treba ispraviti i omogućiti ravnopravnu poziciju Vojvodine u Srbiji, te vraćanje njenih nelegalno oduzetih Ustavnih prava.

Znači: formalno pravno, istorijski, ekonomski, socio-demografski i politički posmatrano – Vojvođani imaju pravo da traže promenu statusa Vojvodine u Srbiji.

Upravo zato, mi tražimo donošenje novog ustava Republike Srbije!

Taj novi Ustav, da bi ga Vojvođani prihvatili, mora da sadrži sledeće odredbe:

  1. Srbija novim Ustavom treba da bude definisana kao federacija. Vojvodina treba da bude definisana kao jedna federalna jedinica, ravnopravna sa Srbijom.
  2. Kao federalna jedinica u složenoj Republici Srbiji, Vojvodina bi, između ostalog, morala da ima:
  • pravo na donošenje sopstvenog Ustava, usklađenog sa Ustavom Republike Srbije kao federacije;
  • autonomnu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, u okvirima Ustavom definisanog pravnog sistema Republike Srbije kao federacije;
  • pravo da kroz sopstvene zakone Vojvodine kao federalne jedinice, Vojvodina na samosvojan način uredi oblasti obrazovanja, informisanja, kulture, zdravstva, socijalne zaštite, ekonomskog razvoja, a posebno: poljoprivrede, energetike, vodne privrede, šumarstva i turizma, uz poštovanja zakonskog minimuma iz rešenja na nivou Republike Srbije kao federacije;
  • pravo na autonomno definisanje vojvođanskih simbola, uključujući i svečanu pesmu Vojvodine, te pravo autonomnih jedinica na teritoriji Vojvodine na sopstvene simbole;
  • pravo na definisanje i zaštitu svog vlasništva, uključujući i pravo na reviziju nelegalno oduzetog vlasništva Vojvodine;
  • pravo definisanja sopstvenih prioritetnih ciljeva i njihovog ugrađivanja u strategiju razvoja Vojvodine, uz uvažavanje opšte strategije razvoja Republike Srbije kao složene države;
  • sopstvenu poresku upravu za Vojvodinu i pravo Vojvodine da samostalno ubira poreze na svojoj teritoriji i prosleđuje dogovoreni procenat federalnom budžetu;
  • sopstvene službe za prikupljanje i obradu statističkih podataka u svim oblastima bitnim za planiranje razvoja Vojvodine;
  • razvojnu banku Vojvodine;
  • geodetski zavod i katastar nepokretnosti Vojvodine;
  • pravo na organizovanje policijskih i drugih službi (protivgradne, zaštite od elementarnih nepogoda, prevencija rizika i slično), neophodnih za bezbedno funkcionisanje Vojvodine kao uređenog sistema;
  • pravo na aktivno učešće u kreiranju i sprovođenju spoljne politike zemlje, pravo na svoja predstavništva u zemljama i udruženjima zemalja sa kojima ima interes da sarađuje;
  • pravo na model decentralizacije i decentralizovanog upravljanja koji je u skladu sa ekonomskim, kulturno-istorijskim i drugim karakteristikama Vojvodine;
  • pravo na organizovanje svojih autonomija u skladu sa istorijskim, ekonomskim, kulturno-jezičkim i drugim karakteristikama;
  • Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, te druge naučne, kulturne i slične institucije koje omogućavaju optimalno objedinjavanje, razvoj i upotrebu znanja, umetnosti i veština u višenacionalnoj Vojvodini;
  • pravo na ravnopravno korišćenje latiničnog i ćiriličnog pisma u javnoj komunikaciji, uključujući i komunikaciju sa javnim službama, u medijima, obrazovanju, kulturi i poslovnim komunikacijama;
  1. Građanke i građani Vojvodine moraju imati Ustavom definisano pravo da se o statusu Vojvodine unutar Republike Srbije izjasne na referendumu, kao i u slučajevima promene njenih granica i drugim pitanjima od značaja za Vojvodinu.

 

To su naši zahtevi.

[1] Boarov, M.: Povodom 70. godina od vojvođanske konstituante, 30. i 31. jula 1945, Okrugli sto “Vojvodina u Srbiji”, 70 godina od odluke Skupštine izaslanika naroda Vojvodine o ulasku u sastav Federalne Srbije, juli 2015, Novi Sad

[2] koji je formalno započeo 25.6. 1991. godine kada su Slovenija i Hrvatska jednostrano proglasile nezavisnost, a završio 27.4. 1992. godine, kada su Srbija i Crna Gora proglasile novu državu pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija

Obraćanje Dragomira Jankova, člana Predsedništva Vojvođanskog kluba

Kako da Vas oslovim ? Dame i gospodo ? Braćo i sestre ? Ili jednostavno prijatelji ? Ne. Već, ovako: dragi saborci, u borbi za oslobađanje Vojvodine – Vojvodine koja je kolonija Srbije.

Sakupili smo se ovog poznog novembarskog dana iz raznih delova Vojvodine, o svom trošku i na uštrb predaha i odmora na koji bi bar nedeljom imali pravo. Proneli smo našu vojvođansku zastavu centrom Subotice, da pokažemo da u Vojvodini ima još Vojvođana. Posebno sada kada je Vojvodina pred još jednim udarom bezobzirnih vlastodržaca iz Beograda.

U žiži današnjih događanja i previranja u Vojvodini, je pitanje donošenja novog Zakona o poljoprivredi . Njegova suština je u tome da se ozakoni namera ove političke vrhuške da se novouvedenim „pravom prvenstvenog zakupa   tzv. „velikom investitoru“ (takođe novi termin), iz svake opštine izdvaja 30 % državnog poljoprivrednog zemljišta (na primer to u Zrenjaninu iznosi 8.000 hektara) i da mu se isto zemljište, bez konkursa, nadmetanja i kriterijuma, neposrednom pogodbom da u zakup na 30 godina, – i to samo jednom „investitoru“, koji mora biti pravno lice, domaće ili strano. Ovde se postavlja čitav niz pitanja. Odredbom čl. 64. sadašnjeg Zakona je utvrđeno da se svo državno zemljište, bez izuzetka (koji se sada pravi) „ … daje u zakup javnim oglašavanjem“, „javnim nadmetanjem“ i to u „dva kruga“! Da u prvom krugu početna cena zakupa „ne može biti niža od 100% tržišne cene“ na tom području, da su učesnici lica iz te opštine … Na ovaj način se novim zakonom legalizuje privilegovani zakup putem „burazerske pogodbe“ koja je direktan poziv na korupciju. Za godinu-dve, kada se Vojvodina totalno rasproda, čudićemo se kapitalu nekih Malih aparatčika, ali biće kasno. Novim zakonom ne ide se korak napred već korak nazad. I ne samo to, ovim je Nacrt novog zakona u protivnosti sa Ustavom, njegovim duhom pa i konkretnim odredbama. Odredbom čl. 84. Ustava utvrđeno je sledeće: „Preduzetništvo je slobodno“ … „Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, …

Ali ono što je najgore, iz ovog zakupa isključeni su domaći poljoprivrednici, jer „investitor“ može biti samo jedan (za korupciju je pogodniji jedan pravi “kapitalac“ nego više sitnih) i to samo pravno lice, a ne i fizička lica niti registrovana poljprivredna domaćinstva. Da bi stvar bila još gora, trajanje zakup se sa 20 godina produžava na 30 godina ! Na dušebrižničko-poučitelna ukazivanja gospođe Ministarke za poljoprivredu, da nema razloga za brigu, da se ne radi o prodaji već zakupu (što je svakome jasno) naši paori su odgovarali, – 30 godina da sam lišen zemlje koju sam dosada obrađivao, to za mene i moje dete znači isto što i prodaja. Zatim, da se praktično radi o čak 50 i više procenata raspoloživog obradivog zemljišta jer će „investitori „ uzeti   ono što je najbolje, a za paore će ostati zemljište nižih klasa, trstici, pašnjaci, posebno kada se restitucijom bivšim vlasnicima vrati ranije oduzeto.

Desetine hiljada ljudi koji su ovu zemlju do sada obrađvali, ili bi je obrađivali, silom jednog nepromišljenog zakona lišavaju se te mogućnosti. Da se razumemo, sve ovo praktično se odnosi na   Vojvodinu i građane Vojvodine a ne i Centralne Srbije (kao pravnik znam da je po mišljenju Ustavnog suda naziv „građanin Vojvodine“ neustavan, a da je pravilno :“ građanin Srbije iz Vojvodine“, ali se držim starog). NOVIM ZAKONOM O POLJOPRIVREDI U VOJVODINI SE UKIDA HILJADE RADNIH MESTA ! U pitanju je do 14.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što sa, recimo, 4 člana porodice (pored dece tu su često i dede i babe), iznosi 56.000 ljudi! Moramo da znamo o čemu se radi – o tome se radi ! Dok se, prevashodno u Centralnoj Srbiji, Nišu, Kragujevcu i drugde, iz zajedničke kase koju i Vojvodina puni (itekakao) investira (poklanja) i po 10.000 evra za otvaranje jednog radnog mesta, a Vojvodina se nesrazmerno izostavlja iz toga – sada se u Vojvodini još i gasi hiljade postojećih radnih mesta !

Ovo je brutalan socijalni inženjering koji se nameće Vojvodini. Nameće se silom državne prinude, čak i u bukvalnom smislu. Policija zaustavlja paore koji traktorima žele da dođu u Beograd pred Vladu u znak protesta. Nezakonito ih lišava prava na protestno okupljanje i izražavanje, kao i prava na slobodu kretanja. Ovu i ovakvu vlast doživljavam, pre svega kao antivojvođansku (koja je u svoj svojoj haotičnosti dosledno antivojvođanska), zatim, kao neodgovornu i nekompetentnu. Zar jedan ovako značajan i dalekosežan zakon kao što je Zakon o pljoprivrednom zemljištu može da bude,ne samo donet i uporno nametan, već uopšte pušten u javnost,   bez adekvatnog obrazloženja utemeljenog na preciznoj i iscrpnoj ekonomsko socijalnoj analizi efekata i posledica ovog zahvata ? Elementarno poštovanje struke neizostavno nameće da zakon mora biti obrazložen, posebno i iscrpno o najbitnijim tačkama. O savesnosti da i ne govorim. Gde su ovde te analize ? Analize se ovde zamenjuju političkom propagandom, koje smo se kao priče „iz 1001 noći“ već naslušali kada su pre oko dve godine dolazili tzv. „Arapski investitori“, kojima je dato i prodato preko 10.000 hektara najbolje bačke zemlje. Bile su to priče o preporodu, zamajcima razvoja, prerađivačkim kapacitetima …. Jedino što je s novim zakonom o poljoprivredi u vezi pouzdano i izvesno je to da se hiljadama ljudi, vojvođanskim paora i njihovim porodicama, istrže ispod nogu ekonomska osnova njihove egzistencije. A za očekivati je novi talas korupcije a „investitori“ će se „omastiti“.

Na kraju, kada nužno i opravdano govorimo o detaljima i strahotama koje Vojvodini spremaju i onima koje su već nastupile, želim da Vam ukažem na jedan opšti okvir koji ne smemo nikada da smetnemo s uma, već ga moramo znati i uvek biti svesni njega. To su dve bazične stvari:

Prva. Ovo je naša zemlja, naše tlo. Vojvodina je ušla kao autonomija u Srbiju sa svojom teritorijom. Teritorija Vojvodine nikada nije bila istorijska teritorija Srbije. Svoje teritorije nikada se nismo odrekli.

Drugo. Vojvodina je stvorena. Stvorili smo je mi, naš preci. Podvodnu i močvarnu Vojvodinu , gde je oko 40 % tla ispod nivoa reka, mi smo ocedili, kultivisali i održavali našim radom i žrtvama, – i doveli do najplodnijeg zemljišta Evrope.   Zamislite sivo i hladno vreme poput ovih dana pred zimu, stotine naših dedova i pradedova kao obaveznih kulučara, na otvorenom, sa svojim kolima i zapregama , na obalama reka i kanala, koje treba prokopavati, prokopano održavati . Oko 1860. Tisa je u Vojvodini presecanjem desetak plavnih meandera skraćena sa 150 na 90 km. – stvorena je nova reka !. Evo autentičnog navoda iz proglasa Kikinđana od 1848 godine : .“…oni su vas silom naterivali, te ste sa krvavom mukom tolike godine grdne dolme dužom cele Tise od Segedina do Bečkereka, a tako isto i pored drugih voda popravili, gde su mnogi od vas zdravlje svoje pogubili, u glibovima i na svakojakom vremenu, a bez svakog skloništa, pa više nedelja i meseci dana svake godine radeći, više ljudi i životom to platilo, a svaki marvu, kola, odeću i drugu sermiju svoju satreo, …ostavljajući svaki svoju radnju, kadgod su oni zapovedili, od čega vam ni najveći blagi dni kod vaši kuća nisu mirni bili, na pravljenje i opravljanje ti dolmi žertvovati morao …“ 

NIKAD NE ZABORAVITE:

VOJVODINA JE NAŠA ZEMLJA

MI SMO JE STVORILI

NAŠA BORBA JE PRAVEDNA