Dragomir Jankov: Ekonomsko propadanje Vojvodine 2000.-2010.

Neki ekonomski podaci za : Bilans prethodne decenije

Kako je u prethodnoj deceniji pod vladavinom „novih demokratskih vlasti“, BDP Vojvodine pao za 5% ispod proseka Republike Srbije, te Vojvodina prešla istorijsku granicu od 1918. i zvanično postala „nedovoljno razvijen region“ R. Srbije. Dragomir Jankov, Novi Sad, mart 2012.


1. POREZ 2002. GODINE
I z v o r : Zakon o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. (Sl. glasnik R. Srbije br.15. od 29.marta 2002.) , određuje bez zakonom predviđenih kriterijuma, između ostalog, sledeća poreska zahvatanja koja iznosimo za četiri najveća grada približno slične veličine (Novi Sad 300.000 st., Subotica 150.000 st., Niš 250.000 st. Kragujevac 175.000 st.):

G r a d Uzima se od grada Od uzetog se vraća gradu
(dinara) (dinara) %
Novi Sad 6.979.000.000 432.000.000 6,2
Subotica 2.365.000.000 99.000.000 4,2
Niš 3.124.000.000 390.000.000 12,5
Kragujevac 1.107.000.000 353.000.000 31,9

Ovo je primer očigledne diskriminacije Vojvodine u odnosu na Srbiju.Pored pitanja: da li su poslanici iz Vojvodine u Narodnoj skupštini R. Srbije digli glas protiv ovog (?) i primer – NE VLADAVINE ZAKONA, već VLADAVINE POMOĆU ZAKONA. Navodimo: „Čim se spoji bogati ali mali agrarni kraj, s ogromnom nerazvijemom zaleđinom, većina stanovništva zaleđine svojom zakonodavnom moći isisava manjini ekonomsku krv.“ Dr Dragan Veslinov


2. PRIMER RAZREZA I NAPLATE POREZA IZ 1925. GODINE
Izvor : Dr Ranko Končar, Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929-1941, Novi Sad 1995. str.212 i 213./ Vojvodina je bila poreski najopterećenije područje u Staroj Jugoslaviji/

„Istorijske pokrajine“ Budžetom Naplaćeno Naplaćeno od Stanovnika od
predviđeno dinara ukupno 100 % ukupno 100 %
Hrvatska i Slavonija 54.000.000 66.000.000 19,0 23,4
Bosna i Hercegovina 23.000.000 30.000.000 8,4 16,1
Slovenija 29.000.000 56.000.000 16,0 9,0
Dalmacija 6.000.000 10.000.000 3,0 2,8
Srbija s Makedonijom
Kosovom i C. Gorom 71.000.000 60.000.000 17,0 37,0
Vojvodina (Banat,
Bačka, Baranja) 70.000.000 131.000.000 37,0 11,5

Poreska pljačka Vojvodine otpočela je davno i traje decenijama. Da li verujete da oni, koji su iskoriišćavali Vojvodinu u rasponu od preko devet decenija, neće to činiti i narednih devet decenija – osim ako se nešto korenito ne izmeni ?


4. UČEŠĆE VOJVODINE U DRUŠTVENOM PROIZVODU R. SRBIJE
I z v o r :Centar za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina- CESS“,Izvršno veće AP Vojvodine – Program privrednog razvoja AP Vojvodine, novelirana ex post analiza ,Novi Sad, novembar 2006.Na str.27.:
Tabela 3 : Učešće DP AP Vojvodine u DP R. Srbije
2000 2001 2002 2003 2004
31,5 33,0 30,9 30,6 29,8
Dakle, RELATIVNO UČEŠĆE DP VOJVODINE , kao bitnog pokazatelja ekonomske razvijenosti, U DP REPUBLIKE SRBIJE SE od 2000. do 2004. – za 5 godina SMANJILO sa 31,5 % na 29,8 % , ALI JOŠ NIJE ISPOD REPUBLIČKOG PROSEKA.
Na pitanje gde su statistički podaci za narednih 5 godina (2005-2009) odgovor je : Republički zavod za statistiku (RZS), tih godina nije davao podatke o učešću DP ili BDP Vojvodine u DP ili BDP Republike Srbije, s tim što su (tek) novembra 2010. dati podaci za 2009. – koji se navode niže pod 7. i otkrivaju sunovrat Vojvodine, – koji je statistički prećutkivan 5 godina!


5. I N V E S T I C I J E
Izvor: CESS, navedeno, gore pod 4, na str. 31.
Tabela 6. Učešće investicija u osnovna sredstva u BDP, u %
2000 2001 2002 2003 2004
Srbija 13,8 9,2 13,1 14,1 19,4
AP Vojvodina 10,0 6,7 9,9 10,6 19,2
Dakle, UČEŠĆE INVESTICIJA U OSNOVNA SREDSTVA U BDP U VOJVODINE JE NIŽE NEGO U SRBIJI. PETOGODIŠNJI PROSEK ZA SRBIJU JE 12 % A ZA VOJVODINU 9 %. (zaokruženo)
6. B A N K E
Izvor : CESS, navedeno, gore pod 4., na str. 36.
Tabela 9. Aktiva banaka
……………………2001 god…………………………………..2005 god………
Broj Aktiva Učešće Broj Aktiva Učešće
banaka banaka u % banaka banaka u %

Centralna Srbija 67 200.897 68,9 30 656.112 84,6
AP Vojvodina 17 90.069 30,9 8 110.998 14,3
Kosovo i Metohija – – – – –
Dakle, AKTIVA BANAKA U VOJVODINI, za pet navedenih godina , POVEĆANA JE ZA SVEGA 20 % A U CENTRALNOJ SRBIJI SE UTROSTRUČILA I POVEĆANA JE ZA 300 % (!) , A UČEŠĆE AKTIVA BANAKA VOJVODINE U R. SRBIJI SE PREPOLOVILO, SA 30 % PALO JE NA 14 %. Da li je i ovo bio jedan od ciljeva „RESTRUKTUIRANJA BANKARSKOG SISTEMA“?


7. BRUTO DOMAĆI PROIZVOD – BDP (GDP)
Izvor : Republički zavod za statisktiku(RZS) novembar 2010. – dato na sajtu RZS
BDP je najznačajniji pokazatelj produktivnosti i efikasnosti neke ekonomije.
REGIONALNI BDP, rezultati, 2009. god. u hilj. RSD
BDP po Indeks
REGION BDP Učešće u % stanovniku RS = 100
REPUBLIKA SRBIJA 2 815 000 000 100,0 385 100,0
Beogradski region 1 124 565 289 39,9 690 179,4
Region Vojvodine 720 300 851 25,6 366 95,2
Region Šumadije i Zapadne Sr. 563 733 518 20,0 275 71,4
Region Južne i Istočne Srbije 406 400 342 14,4 243 63,3

Dakle, BDP VOJVODINE JE NIŽI OD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE ZA 4,8 %, , – dok je BDP BEOGRADA SKORO DUPLO VEĆI OD BDP VOJVODINE ! Ovo je slika deformisane R. Srbije i opljačkane Vojvodjine. Ovim je posle više od devet decenija PREĐENA ISTORIJSKA EKONOMSKA GRANICA ALI I GRANICA PONIŽENJA GRAĐANA VOJVODINE. Prema odredbi čl. 9. Zakona o regionalnom razvoju R. Srbije (Sl.gl.51/2009 i 30/2010) VOJVODINA SE SVRSTAVA U : NEDOVOLJNO RAZVIJEN REGION R. SRBIJE.


8. P L A T E U VOJVODINI – NAJNIŽE U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI I ISPOD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE
Izvor :Ekonomski institut u Beogradu, Ivan Nikolić, objavljeno: „ISTINA“ br.11.mart.2010. Beograd, List Društva za istinu o NOB-u. Objavili NIN i drugi listovi, pod naslovom:
:„NAŠE PLATE NAJNIŽE U REGIONU“
1.Slovenija ………….. 935 evra
2.Hrvatska …………… 724 evra
3.Crna Gora ………… 456 evra
4.Makedonija ……… 456 evra
5.BiH ………………….. 394 evra
6.Republika Srbija … 329 evra
7. Prosek R. Srbija…. 55505 din. zarada po zaposlenom za februar 2012.
8. Vojvodina ………… 52910 din. zarada po zaposlenom za februar 2012. Izvor : Republički zavod za statistiku.
OVO JE DVOSTRUKI PAD VOJVODINE, PRVO OD VRHA (SLOVENIJE I HRVATSKE) NA DNO , TE I ISPOD PROSEKA R. SRBIJE


9.. BDV (BRUTO DODATNA VREDNOST) U POLJOPRIVREDI – (BDV je pokazatelj sličan BDP –u)
Izvor:Prostorni plan Republike Srbije (Nacrt, maj 2010. str.181)
U č e š ć e r e g i o n a:
Republika Srbija ………………………. 100 %
Region Vojvodina ……………………. 62 % (na oko 1.600.000 hekt. poljoprivrednog zemljišta)
Region Beograd ………………………. 26 % (Pančevački rit ima oko 30 – 40.000 ha.)
Region Šumadija i Zapadni ……….. 7 %
Region Južni i Istočni ……………….. 5 % (dva zadnja regiona imaju oko 2.600.000 ha. ali slabiju tržišnu proizvodnju).
Iznanađuje visoko učešće Beogradskog regiona ali i nisko učešće dva „južna“ regiona. Postavlja se pitanje : koliko Beograd „knjiži“ i „ubira“ ono što se proizvodi u rasprodatoj Vojvodini ? Izgleda ZNATNO !
Pored statistike i metod „pogled kroz prozor“ pokazuje neshvatljiv kontrast: u Vojvodini koja ima najplodnije poljoprivredno zemljište u Evropi i nalazi se na njenom najvećem hidrografskom čvorištu, ima toliko siromaštva, bede i zapuštenosti. Pitanje: kako je to moguće ? Odgovor : PAD VOJVODINE NIJE POSLEDICA SLOBODNOG EKONOMSKOG RAZVOJA, VEĆ PRVENSTVENO, SVESNO PREDUZETIH DRŽAVNIH MERA DISKRIMINACIJE SRBIJE PREMA VOJVODINI I NJENOG USTAVNOG POLOŽAJA.