Izlaganje dosadašnjeg Predsednika, g. Đorđa Subotića


Dame i gospodo, drugarice i drugovi,
uvaženi osnivači i počasni članovi Kluba,
poštovano Predsedništvo,
prijatelji i članovi Kluba,
VOJVOĐANKE I VOJVOĐANI,

zadovoljstvo mi je što mogu reći da je Vojvođanski klub stariji za još dve godine, a prošlog septembra obeleželi smo i proslavili dvadeseti rođendan,
da je Klub iskusniji u svom radu za protekle dve i sve minule godine i da VK nastavlja sa aktivnostima.
Vojvođanski klub nastojao je da razume prošlost kako bi anticipirao budućnost,
VK je kritički pristupao stvarnosti kako bi racionalno sagledao politiku,
najzad VK je stao iza svakog pitanja bitnog za Vojvodinu čuvajući se epigonstva i medijskog žutila.
VK je za sve ovo vreme imao ili nastojao da ima STAV, DOSTOJANSTVO I POLITIČKI IDENTITET. Podsećam da je Statutom kluba definisano da su oblasti delovanja politička i kulturna.

Zbog toga je VK uvek bio izvan stranačke parcijalnosti, iznad liderske oholosti. i lišen slepe institucionalne privrženosti državi i ustavu
kad ta država i taj ustav nisu od koristi svojim građanima…

Izveštaji svedoče o detaljima prošlosti i najčešće pate od statističke zamornosti.

Vojvođanski klub imao je u periodu od 2011 do 2013 godine 29 sastanaka Predsedništva, 5 obraćanja otvorenim pismom od predsednika države Srbije do predsednika vlade pokrajine, imali smo i razgovor sa ambasadarom Norveške, na njihov zahtev. Održano je 11 govornica na kojima je bilo 17 uvodničara,a poslednja se zvala IMA LI POLITIČKE NADE ZA VOJVODINU?

Tu nije reč o političkom pesimizmu!
Naprotiv!
VK je iza sebe ostavio savršeno jasnu ideju vodilju.
U VK se začela ideja o Vojvođanskoj državnosti i Vojvodini Republici, ravnopravnosti i federalizaciji Srbije. Na govornici Kluba prvi put je izrečena inicijtiva o mogućnosti održavanju referenduma u Vojvodini.
To je onaj pravac održive dalje pričeo opstanku Vojvodine i
POSTOJANJU POLITIČKE NADE ZA VOJVODINU.
Vojvodina republika nije parola, kako se sporadično čuju neka mišljenja, to je ideja slobode, ideja prava i ravnopravnost. Prošle godine se navršilo 80 godina od donošenja «Novosadske rezolucije» u kojoj piše «Pobuđena neobično teškimm stanjem u zemlji, a poglavito u Vojvodini, nekada najbogatijoj pokrajini, a danas spaloj na prosjački štap»… Ova konstatacija pre 80 i više godina podseća na sadašnje stanje u Vojvodini. Ove godine navršiće se 25 godina od puča u Vojvodini od takozvane jogurt revolucije. Ustavi u Srbiji koji su se donosili takon tog puča u suštini su antivojvođanski, visoko centralizuju i unitarizuju državu Srbiju.
Pojam autonomije je potpuno istrošen! Ustav Vojvodinu definiše kao «autonomiju bez autonomije» i budžetski trošak od 7 odsto, koji sa svake godine smanjuje. Danas Vojvodina nema autonomiju! Ima samo administraciju i puko očuvanje partijskih intersa.
Zato se mi zalažemo od prošle skupštine za jasne i čvrste stavove, Federalizaciju, Republiku u složenoj državi Srbiji, Vojvodinu koja će imati svoj Ustav, ekonomsku i statističku samostalnost, elemente državnosti, zakonodavne, sudske i izvršne funkcije i raspolaganje sopstvenom imovino, prioidima, prirodnim i radom stvorenim resursima.

Za ideje i aktivnosti VK, daleko više interesuju se mediji u regionu
EU, pa čak i u SAD, nego u Srbiji, Vojvodini i samom Novom Ssadu Izuzetak su neki nezavisni portali i sgencija Beta. Možda je ilustrativni primer za takvo stanje da su aktivnosti Vojvođanskog kluba imali bolji tretman na programima javnog servisa susedne Republike Grvatske, nego na javnom servisu, Vojvodine, a posebno Srbije.

U ovoj zemlji svaka priča o reformisanju štetne države i stvaranju političke zajednice po meri njenih građana i savremene političke kulture
bile su tabu teme.
Vojvođanski klub je protiv svih tabua, političkih naročito….

VK je održao 3 razgovora u Vojvođanskom klubu sa.8 uvodničara i veliki brojem diskutanata. Izdato je bezbroj saopštenja, izjava i reakcija na aktuelne političke prilike. Nažalost u ovom mandatu smo bili bez Susreta sa stvaraocem, nismo pripremili ni jednu publikaciju,

Vojvođanski klub je negovao kulturu nezaborava: na «poslednjeg apostola Vojvodine» Vasu Stajića povodom godišnjice njegovog rođenja i smrti; podsećao na godišnjice proterivanja nesrpskog stanovništva iz Vojvodine, a posebno mađara i Hrvata u Sremu; evoluirao od inicijative za ustanovljenje dana automnosti do dana Vojvodine povodom 28.februara 1974. godine kada su Vojvođani dobili prvi i do sada jedini Uatav; podsećali na godišnjice dolaska srba i crnogoraca s kosova u Novi Sad i pogubnosti jogurt revolucije; upozoravali na neispunjavanje obaveza sa Londonske mirovne konferencije o vraćanju ustavnih prava građanima Vojvodine, upozoravali na činjenicu da građani i građanke Vojvodine nisu prihvatili na referendumu ovaj okroisani ustav .
Bavili smo se raznim temama od Vojvođanskog fudbala do restitucije, rasprodaje vojvođanske zemlje i imovine. U svim oblastima izrazito je izražen birokratizam, centralizam i unitarizam republičkih organa i vlasti. Za neke teme nismo ni našli sagovornike. Prihvatili su, pa pod uticajem oligarhija vlasti odustajali. Najrećitiji primeri su devastacija Vojvodine, zdravstvo u Vojvodini, penzioni sistem…
Ono što je takođe karakteristično, na naše izjave, predloge i zaključke, ostajali smo bez odgovra od nadležnih organa. Odgovor nismo dobili i na dokument Nova agrarna politika!
U ovom peridu sadejstvovali smo sa Vojvođanskom politikoliškom asocijacijom u vezi sa organizacijom okruglog stola Ustav Srbije – kočnica na putu ka Evropi, a sa Odbrom za Vojvodinu Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji o očuvanji spomeničke baštine iz NOB-e u Vojvodini. Sarađivali smo sa Nezavisnim drištvom novinara Vojvodine, Kulturnim centrom podunavskih švaba iz Sremskih Karlovaca «Karlowitz», Savezom antifašista u Vojvodini, Helsinškim odborom za ljudaka prava, Jukomom, društvom za toleranciju iz Bačke Palanke, Institutom IFIMES iz Ljubljane, Inicijativom mladih za ljudska prava, Rekomom, članovi smo Foruma prijateljstva. Potpisnici smo mnogih građanskih inicijativa.
Imali smo više nego plodotvornu sardnju sa institucijom Pokrajinskog ombudsmana, na čemu im se zahvaljujem.
Ipak, najjača saradnja je bila u odborima vojvođanskih konvencija. Održali smo četvrtu. Zajednički doneli dva strateška dokumenta Izjavu – Nova vojvođanska inicijativa i Deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije u Saveznu Republiku Srbiju. sarađujemo sa svima u sprovođenju ovih dokumenata, ali ipak nam je mobilno i programski najbliža Vojvođanska partija –republikanci Vojvodine, koja između ostalog pokrenula potpisivanje potpisa za peticiju Vojvodina –republika.

Vojvođanski klub je za donošenje novog Ustava na ustavotvornoj skupštini, jer je postojeći nepopravljiv! Pripremljeni smo za promenu Ustava. Imamo jasne dokumente Četvrte vojvođanske konvencije, a predlagali smo i formiranje ustavotvornog pokreta.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi,
uvaženi gosti i članovi Kluba,
na današnji dan tačno pre 6 godina,( i tada je padala kiša) na Skupštini Vojvođanskog kluba dogovorili smo se da oživimo rad našeg udruženja civilnog društva građanki i građana Vojvodine i vratimo ga na javnu scenu Vojvodine, Srbijj, ali i šire. tada smo se saglasili da je neophodno artikulisati vojvođansko ne na ustavnom referendumu 2006. godine, kada to već nisu učinili oni koji su dobijali poverenje građanki i građana na izborima. To Vojvođansko ne smatrmo prvim zvaničnim raskidom sa sbijanskim populizmom koji je u Vojvodini po nalogu centralista i nacionalita bujao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. nažalost nije dovoljno iskorišćeno.
Danas u VOJVODINI PO SVAKU CENU HOĆE DA SE DOMOGNU VLASTI, ONI KOJI SU DEVEDESETIH GODINA NAŠIM KOMŠIJAMA NUDILI AUTOBUS U JEDNOM PRAVCU I JEDAN SENDVIČ, AKO PUTUJU BLAŽE, A DVA AKO PUTUJU DALJE, navodno u njihove matične zeml. Danas je u Vojvodini zavladala nasilna ćirilazicaija, a u vrtićima nameravaju da odvoje devojčice od dečaka…
Vojvođanski klub je i danas beskučnik, bez imovine i sopstvenog prostora, ali je i Vojvodina još veći beskućnik, jer još nema svoju imovinu. Neki su nam nudili političku neutralnost u zamenu za komfor, prostor i verovatno izvesna sredstva. Umesto neutralnost, opredelili smo se za politički angažman u skladu sa onim što su vojvođanke i vojvođani rekli na ustavnom referendumu. I sad smo tu gde smo.
Danas, mnogi za naš, Vojvođanski Klub kažu da je čuvar plamena i vatre vojvođanske ideje i da je čuvar mentalnog zdravlja mnogim Vojvođanima u ovoj već predugoj vojvođanskoj šutnji.
Ja sam tada prihvatio da vodim Klub na 6 meseci, a ostao 6. godina. Toliko o doslednosti.
Za ovo što je Vojvođanski klub danas, zaslužni ste vi članovi Kluba, posebno oni koji su redovno učestvovali na skupovima. Zahvaljujem se svima vama, posebno članovima predsedništva, nadzornog odbora i onima koji su se odvažili da govore u Klubu, bez obzira na sve nelagode koje su ih zadesile, ali isvim saradnicima.
Danas za Vojvođanski klub počinje nova etapa, kao što je počela i pre 6 godina. Uveren sam da će biti uspešna, jer za Vojvođanski klub ima političke nade! Želim svima uspeha i sreće.
Zahvaljujem vam na saradnji!