Dragan Bunović – Naša Vojvodina

Dižem fraklić, dižem pehar, dižem čašu

Za Vojvodinu našu!

 

Za ravnicu lepoticu,

za sremicu, banaćanku i bačkulju

za majčicu oranicu

za nebo oca

pa šta košta, da košta!

 

Dižem fraklić, dižem pehar, dižem čašu

Za Vojvodinu našu!

 

Za ravnice lepotice,

Za Srpkinje, Mađarice,

Slovakinje, Hrvatice,

za Rumunke i Rusinke

i ovdašnje Ukrajinke.

Za Romkinje putene

i Bunjevke rumene.

Za sve vere i nacije.

 

Plaćam!

Ko šta pije?

 

Dižem fraklić, dižem pehar, dižem čašu

Za Vojvodinu našu!

 

Srem, Banat i Bačka – tri srca junačka

nekad beše, sad se tužno smeše.

Pokupiše njive naše i salaše

pokidaše uspomene i sećanja

na jaruge i prašinu

na mirisnu Vojvodinu.

Tambura nam nema žica

u pušnici paučina

u buretu nema vine

al’ nam živi Vojvodina.

 

Plaćam!

Ko šta pije?

 

2.

 

Dižem fraklić, dižem pehar, dižem čašu

Za Vojvodinu našu!

 

Čeg’ me trta

‘beš mi boba

šta mi osta od života,

šta mi osta od anšloga?

Jedno srce tugovano,

oko ljudski isplakano

i na fruškoj i na bregu

i u ritu, bagremari, kotobanji i dudari.

U duši mi ima nade

od Palića pa do Save

vojvođani istu slavu slave.

I racku i šokačku, i mađarsku.

i svaku inu – ko voli Vojvodinu!

 

Plaćam!

Ko šta pije?

Pa šta košta, da košta!

 

Dižem fraklić, dižem pehar, dižem čašu

Za Vojvodinu našu!