31. juli – Dan političkog konstituisanja Vojvodine

30. jula 2018. godine,
U Novom Sadu, glavnom gradu Vojvodine

U godini kada se kao srpski nacionalni praznik obeležava stogodišnjica priključenja Vojvodine Srbiji, smišljeno se izostavlja datum kada je Vojvodina konstituisana  kao samostalni politički entitet: 31. juli 1945. godine.


Dana 31. jula 1945. godine, na zasedanju Skupštine izaslanika naroda Vojvodine, koju su činili predstavnici sedam njenih naroda: Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Rusini i Jevreji, Vojvodina je konstituisana kao politički entitet u savremenim granicama i sa zvaničnim nazivom Autonomna pokrajina Vojvodina. Tom Odlukom Skupštine izaslanika naroda Vojvodine, koja je štampana u Službenom listu Vojvodine, Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Rusini i Jevreji  su zvanično priznati kao konstitutivni narodi koji su stvorili Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, kao samostalan politički entitet! To se ne sme nikada zaboraviti! Vojvodina nije i nikada ne sme biti „pokrajina srpskog naroda i ostalih građana“, kako je Ustavom definisana cela Srbija. Vojvodina je konstituisana kao višenacionalna, ne samo u smislu procentualnog prisustva više nacija, već kao politički entitet koji je zvanično konstituisalo više naroda!

Tek nakon donošenja te odluke, ista Skupština je, nakon rasprave, mogla doneti i odluku kojom se odgovorilo na ključno pitanje: da li će Autonomna pokrajina Vojvodina ući u Jugoslaviju kao samostalna, ili u sastavu neke od republika? Uprkos idejama Žarka Zrenjanina, koji tada više nije bio živ, Dude Boškovića (na čije stavove se na Skupštini posebno usmerio Jovan Veselinov – Žarko) i drugih, na zasedanju je pobedila ideja da se Vojvodina priključi Republici Srbiji i sa njom zajedno uđe u novu Jugoslaviju.

Upravo u godini kada se obeležava stogodišnjica „prisajedinjenja iz 1918.“ moramo biti svesni istorijskih činjenica. Između ostalog i te da je, na osnovu odluka međunarodno priznate Privremene Narodne Skupštine, novonastala država – Demokratska federativna Jugoslavija, imala međunarodno priznat kontinuitet sa Kraljevinom Jugoslavijom, ali da u pogledu unutrašnjeg uređenja države nije bilo nikakvog kontinuiteta. Naprotiv! Zato je bilo neophodno da zvanični organi nezavisne/samostalne Vojvodine (!) donesu odluku o priključenju Autonomne pokrajine Vojvodine Srbiji, jer bez nje Vojvodina ne bi bila sastavni deo Srbije, niti Jugoslavije. Odluke Skupštine izaslanika naroda Vojvodine verifikovao je AVNOJ na svom trećem zasedanju 10. avgusta 1945, istog dana kada prerasta u Privremenu Narodnu Skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije – najviše zakonodavno i predstavničko telo nove Jugoslavije, koje je imalo i puno međunarodno priznanje svih članica Antifašističke koalicije.

Zbog Odluke Skupštine izaslanika naroda Vojvodine donete 31. jula 1945. godine, ni jedna nacionalna zajednica u Vojvodini NEMA PRAVA da se odrekne svojih legitimnih konstitutivnih prava prema Vojvodini! Narodi Vojvodine ne mogu biti „manjine“. Oni su konstitutivni narodi Autonomne pokrajine Vojvodine i toga prava se ne smeju niti se mogu odreći, uprkos dnevno-političkim interesima njihovih samozvanih političkih predstavnika!

Ova odluka nas, takođe, obavezuje da se borimo za legitimna prava i položaj Vojvodine u Srbiji. Vojvodina nije ušla u sastav Srbije kao bezlična teritorija, već kao konstituisana Autonomna pokrajina Vojvodina, koja iz toga crpi svoja istorijska, ekonomska, (više)nacionalna, kulturna i druga prava.

Od 1988. godine na ovamo sve vlasti u Beogradu su se prema Vojvodini ponašale kao prema okupiranoj teritoriji i dovele Vojvodinu do potpuno izraubovane pokrajine kojoj uskoro više neće imati šta da se uzme.

Predlog da se  31. juli proglasi kao praznik Vojvodine nedavno je odbijen na Skupštini Vojvodine. Zato nećemo ponovo davati takav predlog, niti pokušavati da se sada borimo za taj datum.

Naš zadatak je da se borimo za promenu vlasti, za promenu principa na kojima se vlast zasniva i za osnaživanje naših vojvođanskih snaga, kako bi postale suštinski respektabilne i za Beograd i za međunarodnu zajednicu. Tek tada, kada se izborimo za adekvatnu poziciju Vojvodine u Srbiji, za sopstvenu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, za pravo Vojvodine da samostalno ubira poreze na svojoj teritoriji, za pravo da svojim bogatstvom raspolažemo u skladu sa svojim interesima; za građansku, decentralizovanu, bogatu Vojvodinu, tek tada ćemo na miru i s ponosom moći da slavimo 31. juli kao Dan političkog konstituisanja Vojvodine.

Do tada – Vojvođani, zbijmo redove, važna je borba pred nama! A Vojvodine će, setimo se šta je govorio Vasa Stajić –  biti samo onoliko koliko bude borbe za nju.

 

Za Vojvođanski klub, Predsednica
Dr Branislava Kostić